Manastir Ljubostinja

OSOBENA U SVOJOJ GRUPI

Izgradnja manastira Ljubostinje sa hramom Uspenja Presvete Bogorodice, zaduzbine carice Milice, namenjen za njena monaska tihovanja u danima pred kraj zivota i kao njena grobna crkva zapoceto je 1388. godine. Vec sledece leto i Kosovski boj prekinuli su na tren radove, pa je gradjevinska delatnost trajala do 1395. a zivopisanje je zavrseno izmedju 1402. i 1405. godine. Posto je prepustila presto svom starijem sinu Stefanu (1402-1427) Milica se povukla u svoju zaduzbinu, okupivsi oko sebe zene udovice kosovskih junaka od kojih je najpoznatija bila Jefimija. Od tada pa do danas Ljubostinja je izazivala znatizelju mnogih istrazivaca od N. Okunjeva pa do B. Cvetkovica.

Nastala u velikim previranjima, ne samo balkanskih nego i evropskih naroda, po mnogo cemu osobena u moravskoj stilskoj grupi, Ljubostinja je, jednostavno receno, znak.

N. Antic-Komnenovic bavila se istrazivanjem zivopisa, a S. Djuric je svojom monografijom bacio akcenat ne samo na zivopis, nego i na arhitekturu, reljefe na kamenom ukrasu, graditeljskom resenju katolikona i pripratu, baveci se istovremeno problemima datovanja manastira i opstezica u njemu.

Mnogo kasnije na zivopis Ljubostinje osvrnuo se B. Cvetkovic interdisciplinarno posmatrajuci dinamicne slike Lazarevica u hramu. Uz primetnu ikonografsku kulturu, veliko poznavanje istoriografije ikonopisa Cvetkoviceva studija uvodi nas u socioloske, istorijske, kulturne, duhovne i umetnicke probleme toga vremena. Osnazena Despotovina daju svoje pune plodove, a autor razmatra uspesno pitanja savladarstva u delu u kome pise o Milici kao regentu, zatim monahinji, despotu Stefanu i Vuku kao tragicnoj licnosti. Narociti naglasak baca na oruzje koje je u Ljubostinji andjeoski dar Stefanu, a koga u Manasiji nema. Oruzje, u ovom slucaju, slavi ratnicke vrline despota Stefana kao vladara.

Datujuci ovaj zivopis posle 1402. godine, dubinskom analizom vladarskih insignija, autor je dobro usao u simvoliku ikonografije.

U Ljubostinji je nastala i Pohvala caru Lazaru kao znamenje koje je i danas aktuelno i savremeno. Iz Ljubostinje je opominjao i vladika Nikolaj (Velimirovic), a u njoj se i danas cuje glas Jefimijin.

Manastirski hram i kompleks sagradio je protomajstor Borovic Rad... verovatno Rade neimar iz narodnih pesama, a slikarske radove izveo je jeromonah Makarije, brat Jovana Zografa. Manastir je zapusteo 1788. godine, jer su monasi pomagali ustanike Kocine krajine, a Turci su zbog toga popalili i porusili manastirska zdanja. Kasnije je ponovo oziveo a danasnji ikonostas naslikan je 1822. godine.

Arhitektura Ljubostinje u potpunosti se uklapa u grupu spomenika Moravske skole. Ima oblik razvijenog trikonhosa. Cetiri stuba podrzavaju osmostrano kube i obelezavaju plan upisanog krsta. Na zapadu je pravougaona priprata, a nad njom slepa kalota. Gornji delovi priprate su pregradjeni i tu je nekada verovatno bila katihumena. Hram je zidan pravilnim kvaderima tesanika, a vertikalna podela fasada izvrsena je plitkim pilastrima. Oltarska apsida je iznutra polukruzna a spolja petostrana.

Od prvobitnog zivopisa sacuvani su samo fragmenti figura monaha, Svetog Save i Simeona, Deizisa, Petog vaseljenskog sabora i ktitorska kompozicija carice Milice i njenih sinova Stefana i Vuka.

Trstenik

Prva Petoletka