Trstenik

[Hanibaal]

[Kleopatra]

Podaci objavljeni od strane Incest
trauma centra, Autonomnog
ženskog centra i Viktimološkog
društva Srbije su zastrašujuæi. U
izdanju Viktimološkog društva
Srbije i Prometeja iz Beograda,
2009. godine izašla je knjiga
Porodièno nasilje u Srbiji, kojom je
pružena moguænost da se struènoj i
široj javnost približi problem ovog
tipa kriminaliteta. U prvom delu
knjige prikazani su kvantitativni
podaci prikupljeni u istraživanju
koje je sprovedeno u sedam
gradova Srbije, ukljuèujuæi Beograd i
40 sela. Statistika pokazuje da je
skoro svaka druga žena u Srbiji
preživela neki vid psihièkog nasilja,
a svaka treæa fizièkog. Pod
psihièkim nasiljem podrazumevaju
se mehanizmi kontrole i kontrolne
taktike tipa ponižavanja i
omalovažavanja, izolacija,
ekonomsko nasilje, pretnje i
zastrašivanje. Meðu oblicima
fizièkog nasilja najèešæi su
Å¡amaranje i prebijanje, a skoro 30
odsto žena koja trpe fizièko nasilje
prijavljuje da žive i pod pretnjom
nanošenja teških telesnih povreda,
ubistva, ubistva dece ili ubijanja
svih èlanova porodice. Seksualno
nasilje je u uzorku ovog istraživanja
prijavilo 10 odsto ispitanica.
Istraživanje o prekršajima sa
nasiljem u porodici u pravosnažno
okonèanim predmetima, koje je
sprovelo Udruženje sudija za
prekršaje, pokazuje da u Srbiji ne
postoji opština u kojoj 2009. godine
nije bilo porodiènog nasilja. U 90
odsto sluèajeva poèinioci nekog
oblika nasilja su muškarci. Najèešæe
je partnersko nasilje, zatim sledi
srodnièko nasilje i nasilje dece nad
roditeljima. Fizièko nasilje dominira
nad psihièkim, i to u èetiri od pet
sluèajeva.
Istorija nasilja
Meðu zakljuècima istraživanja
Viktimološkog društva Srbije istièe
se i tvrdnja da porodièno nasilje nije
produkt modernog vremena i
savremenog naèina života. Dobijeni
podaci govore u prilog teze
meðugeneracijske transmisije
nasilja. Muškarci koji su kao deca bili
zlostavljani od strane oèeva, ili su
bili svedoci nasilja u porodici daleko
èešæe postaju i sami nasilnici, dok su
žene koje su u svojoj primarnoj
porodici imale model nasilnog
ponašanja èešæe kasnije žrtve
nasilja od strane svojih partnera.
Širom sveta, jedna od tri žene je
bila prebijena, prisiljena na seks ili
na neki drugi naèin zlostavljana
tokom života.
Nasilnici i žrtve javljaju se u svim
društvenim slojevima, rasama,
religijskim grupama i seksualnim
orijentacijama.
Jedno od troje dece koja su bila
zlostavljana u detinjstvu postaju
nasilnici ili žrtve kasnije u životu.
Nasilje od strane intimnog partnera
je ubedljivo najèešæi kriminalni akt
uopšte preduzet nad ženama. Žene
su èešæe žrtve porodiènog nasilja,
nego pljaèki i drugih fizièkih napada
uzetih zajedno. Trudne žene, ili one
koje su se nedavno porodile,
verovatnije æe biti žrtve ubistva od
strane partnera, nego što æe umreti
iz bilo kog drugog razloga. Uopšte,
majke širom Amerike æe u skoro 33
odsto sluèajeva biti žrtve ubistva,
smrti usled teških povreda ili
samoubistva. Ostalih 66 odsto
otpada na sve druge medicinske
razloge smrti uzete zajedno.
Nasilje u porodici je najèešæu uzrok
povreda kod žena izmeðu 15. i 44.
godine života.
Dvostruko više žena prijavljuje
silovanje od strane intimnog
partnera, nego od strane
nepoznatog poèinioca.
Jedna od èetiri žene koje su
pokušale samoubistvo, bile su žrtve
nekog oblika nasilja u porodici.
odaci objavljeni od strane Incest
trauma centra, Autonomnog
ženskog centra i Viktimološkog
društva Srbije su zastrašujuæi. U
izdanju Viktimološkog društva
Srbije i Prometeja iz Beograda,
2002. godine izašla je knjiga
Porodièno nasilje u Srbiji, kojom je
pružena moguænost da se struènoj i
široj javnost približi problem ovog
tipa kriminaliteta. U prvom delu
knjige prikazani su kvantitativni
podaci prikupljeni u istraživanju
koje je sprovedeno u sedam
gradova Srbije, ukljuèujuæi Beograd i
40 sela. Statistika pokazuje da je
skoro svaka druga žena u Srbiji
preživela neki vid psihièkog nasilja,
a svaka treæa fizièkog. Pod
psihièkim nasiljem podrazumevaju
se mehanizmi kontrole i kontrolne
taktike tipa ponižavanja i
omalovažavanja, izolacija,
ekonomsko nasilje, pretnje i
zastrašivanje. Meðu oblicima
fizièkog nasilja najèešæi su
Å¡amaranje i prebijanje, a skoro 30
odsto žena koja trpe fizièko nasilje
prijavljuje da žive i pod pretnjom
nanošenja teških telesnih povreda,
ubistva, ubistva dece ili ubijanja
svih èlanova porodice. Seksualno
nasilje je u uzorku ovog istraživanja
prijavilo 10 odsto ispitanica.
Istraživanje o prekršajima sa
nasiljem u porodici u pravosnažno
okonèanim predmetima, koje je
sprovelo Udruženje sudija za
prekršaje, pokazuje da u Srbiji ne
postoji opština u kojoj 2004. godine
nije bilo porodiènog nasilja. U 90
odsto sluèajeva poèinioci nekog
oblika nasilja su muškarci. Najèešæe
je partnersko nasilje, zatim sledi
srodnièko nasilje i nasilje dece nad
roditeljima. Fizièko nasilje dominira
nad psihièkim, i to u èetiri od pet
sluèajeva.
Istorija nasilja
Meðu zakljuècima istraživanja
Viktimološkog društva Srbije istièe
se i tvrdnja da porodièno nasilje nije
produkt modernog vremena i
savremenog naèina života. Dobijeni
podaci govore u prilog teze
meðugeneracijske transmisije
nasilja. Muškarci koji su kao deca bili
zlostavljani od strane oèeva, ili su
bili svedoci nasilja u porodici daleko
èešæe postaju i sami nasilnici, dok su
žene koje su u svojoj primarnoj
porodici imale model nasilnog
ponašanja èešæe kasnije žrtve
nasilja od strane svojih partnera.
Širom sveta, jedna od tri žene je
bila prebijena, prisiljena na seks ili
na neki drugi naèin zlostavljana
tokom života.
Nasilnici i žrtve javljaju se u svim
društvenim slojevima, rasama,
religijskim grupama i seksualnim
orijentacijama.
Jedno od troje dece koja su bila
zlostavljana u detinjstvu postaju
nasilnici ili žrtve kasnije u životu.
Nasilje od strane intimnog partnera
je ubedljivo najèešæi kriminalni akt
uopšte preduzet nad ženama. Žene
su èešæe žrtve porodiènog nasilja,
nego pljaèki i drugih fizièkih napada
uzetih zajedno. Trudne žene, ili one
koje su se nedavno porodile,
verovatnije æe biti žrtve ubistva od
strane partnera, nego što æe umreti
iz bilo kog drugog razloga. Uopšte,
majke širom Amerike æe u skoro 33
odsto sluèajeva biti žrtve ubistva,
smrti usled teških povreda ili
samoubistva. Ostalih 66 odsto
otpada na sve druge medicinske
razloge smrti uzete zajedno.
Nasilje u porodici je najèešæu uzrok
povreda kod žena izmeðu 15. i 44.
godine života.
Dvostruko više žena prijavljuje
silovanje od strane intimnog
partnera, nego od strane
nepoznatog poèinioca.
Jedna od èetiri žene koje su
pokušale samoubistvo, bile su žrtve
nekog oblika nasilja u porodici.Teorija modela meðuzavisnosti
izmeðu nasilnika i žrtve, po kojoj
žrtva ponovo bira situaciju sliènu
onoj traumatiènoj iz mladosti
popularna je meðu nekim
psihoanalitièkim teoretièarima, i
vuèe svoj koren iz
pretpostavljenog psihološkog
fenomena – prisilnog ponavljanja
traumatskog iskustva, koji je u
psihologiju uveo Frojd. Meðutim,
mnogi psiholozi i sociolozi smatraju
izuzetno pogubnim da se teorija o
podeli odgovornosti izmeðu žrtve i
nasilnika koristi i u praksi.
Odgovornost za nasilje, krivièna i
pravna, mora biti na nasilniku, a na
na žrtvi. Takoðe, ovo ne sme ostati
privatna stvar, veæ spada u okvire
odgovornosti državnih institucija.
Èinjenica da žrtve nasilja, zbog stida
i krivice koje im nameæe kultura,
skrivaju problem, otežava još više
njegovo rešenje. Zapravo,
prijavljivanje nasilja u porodici je u
našoj kuluri retkost, i do njega
dolazi skoro uvek nakon mnogo
godina trpljenja ili prilikom
preživljavanja teških povreda.
Razlozi zbog kojih žene ostaju u
brakovima i porodicama sa
nasilnim oblikom funkcionisanja su
mnogobrojni. Pored straha od
osude, kao i ukorenjenih
predrasuda u svesti žena da su
„same krive“, meðu osnovne
razloge spadaju ekonomski, kao i
nedostatak psihološke i materijalne
podrške primarnih porodica, i
društva u celini. Statistika kazuje da
je broj zaposlenih žena pre nekoliko
godina bio oko 47 odsto, a da je
sada on spao na 36,7 odsto.
Ekonomska zavisnost žene, kao
posledica neravnopravne raspodele
moæi u društvu, kao i niskog
životnog standarda uopšte, dovodi
je do oseæaja pat pozicije što
proizvodi njenu dodatnu pasivnost
u ponašanju.

[lord.trax]

Sto ga bre napisa u stihu, zivota ti?
_________________

[Kleopatra]