Trstenik forum Trstenik
Trstenik Srbija
 
 FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Proveri privatne porukeProveri privatne poruke   PristupiPristupi 

Dr Milan Stojadinovic - Ni rat ni pakt

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Trstenik forum -> Politika
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeęu temu  
Autor Poruka
lord.trax
Nocni Strazar
Nocni Strazar


Pridružio: 29 Jan 2007
Poruke: 5091
Lokacija: Ulmefeld

PorukaPoslao: Ned Jun 01, 2008 6:18 am    Naslov: Dr Milan Stojadinovic - Ni rat ni pakt Odgovoriti sa citatom

Nasao sam na sajtu glasa javnostu, citavu biografiju u delovima (koji su dnevno objavljivani u istoimenim novinama)... Enjoy....



U kuƦi roditelja
Milanov otac roĆ°en u selu Stopanji, blizu KruÅ”evca

Za ono Å”to sam u životu postao, najviÅ”e imam da blagodarim svome ocu Mihailu. On je seljaĆØki sin, kao Å”to je u ono vreme bilo 90% stanovnika. RoĆ°en je u selu Stopanji, blizu varoÅ”i KruÅ”evca, koji je jedno vreme, u srednjem veku, bio prestonica srpskih vladara. Njegov otac zvao se Lazar, a pradeda Stojadin, od koga smo mi posle dobili porodiĆØno prezime i zvali se StojadinoviƦ, prema tadaÅ”njem obiĆØaju i nareĆ°enju KaraĆ°orĆ°evom, na poĆØetku HĆŗH veka, o obaveznom uvoĆ°enju porodiĆØnog imena.

Majka mog oca zvala se Stanojka, roĆ°ena MutavdžiƦ, o kojoj mi je otac sa pijetetom govorio. Ona je podnosila najveƦe žrtve samo da bi njen sin ā€žlepojko" (moj otac je u mladosti bio vrlo lep ĆØovek) mogao da ā€žsvrÅ”i Å”kole": A ā€žsvrÅ”iti Å”kole" nije bilo lako. Od KruÅ”evca do Beograda - železnica nije bilo - moj otac je iÅ”ao peÅ”ke: Å”est dana.

Kada je svrÅ”io pravni fakultet, dobio je prvo nameÅ”tenje u Kragujevcu i stanovao kod Jane, udove Marka MarkoviƦa, bogatog graĆ°evinskog preduzimaĆØa. Jana je bila vrlo energiĆØna žena. Tri puta se udavala i jedan od njenih muževa bio je KrsmanoviƦ, u ĆØijoj se kuƦi, na Terazijama, u Beogradu, 1. decembra 1918. proglasilo ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu.

Kod udovice Jane stanovala je njena sestriĆØina Milica, kƦi Vladimira i Jelisavete PavloviƦ, rodom iz Gornje Vrbave, kod varoÅ”i Gornji Milanovac, u Srbiji. Tri godine ĆØekao je moj otac mladu devojĆØicu Milicu dok nije navrÅ”ila 17 godina i onda su se venĆØali. Godinu dana docnije rodio se njihov prvi sin, 4. avgusta 1888. u ƈaĆØku, gde je moj otac bio premeÅ”ten u tamoÅ”nji sud. Dali su mu ime Milan, verovatno usled toga Å”to je u to vreme vladao kralj Milan ObrenoviƦ, a kum je bio pristalica te dinastije. To prvoroĆ°enĆØe bio sam ja.

Moja majka takoĆ°e je bila vrlo lepa žena, pravi predstavnik ĆØiste Å”umadijske rase, iz onog centra Srbije, oko planine Rudnika, u ĆØijoj su najbližoj okolini buknula tri srpska ustanka: prvi pod KaraĆ°orĆ°em PetroviƦem (1804), drugi pod MiloÅ”em ObrenoviƦem (1815), oba protiv turske okupacije, i treƦi pod pukovnikom Dražom MihailoviƦem (1941) protiv nemaĆØke okupacije, u Drugom svetskom ratu.




Milan StojadinoviƦ ni rat ni pakt ( 2)
Imao je ĆØuvene pretke
Sa majĆØine strane bio u rodu s Tomom VuĆØiƦem PeriÅ”iƦem
Priredio: Miroslav JankoviƦ

Nasuprot mom ocu, koji je bio malog rasta, pa su ga drugovi zato zvali Mikica, moja majka bila je visoka i vitka. NJen praded po ocu, u poboĆØnoj liniji, bio je Melentije PavloviƦ, arhimandrit manastira VraƦevÅ”nica i zajedno sa MiloÅ”em uĆØestvovao u borbama protiv Turaka.

Ostalo je zabeleženo u istoriji naÅ”eg naroda kako su u boju kod LJubiƦa (1815) Turci bili potisnuli Srbe, tako da je njihov poraz izgledao neizbežan. U tom tragiĆØnom trenutku MiloÅ” primeti kako je arhimandrit kleknuo na kolena, pa se moli Bogu. PovuĆØe ga za rukav, pa reĆØe:
- ƈujete, oĆØe, sada nije vajda moliti se Bogu, nego uzmi onaj doboÅ” i lupaj, a ja Ʀu trĆØati i vikati ne bi li se ljudi ustavili i povratili!
I doista, blizu njih ležaÅ”e na zemlji doboÅ” pored poginulog vojnika doboÅ”ara. Melentije odmah stade udarati u njega i Srbi se pomalo poĆØeÅ”e pribirati i ponovo udare na Turke. Tako su odneli sjajnu pobedu, za koju poznati srpski istoriĆØar M. Ɛ. MiliƦeviƦ veli da je ā€žposvedoĆØila ozbiljnost srpskog narodnog ustanka i obezbedila sve docnije uspehe". U bekstvu preko Morave poginuo je i turski komandant ƈaja-paÅ”a.

Za ukazanu hrabrost i neumorno sudelovanje u ratovanju, MiloÅ” je docnije, kada je uspeo da postane vladajuƦi knez, nagradio Melentija, te je postao mitropolit Srbije (1830). On je bio prvi Srbin na tom položaju, koji su dotle zauzimali iskljuĆØivo Grci.

MeĆ°u MiloÅ”evim protivnicima naroĆØito se istakao Toma VuĆØiƦ PeriÅ”iƦ, koji je takoĆ°e iz porodice moje majke, poÅ”to je bio brat od strica mitropolita Melentija. On je bio Å”ef politiĆØke stranke koja se zvala ā€žUstavobranitelji". Sjajan govornik i veliki demagog, bio je jedno vreme najmoƦniji ĆØovek u Srbiji: ā€žPrva liĆØnost u državi posle Kneza" - precizira prof. Slobodan JovanoviƦ. Dodeljeno mu je zvanje ā€žvojvoda" sa titulom ā€žprevashoditelstvo". ƈuven je bio njegov govor u kome je rekao:
- Ja se ne bojim nikoga: ni Knjaza, ni Sovjeta, ni popeĆØitelja, ni mitropolita i niko ne treba da se boji koga. Mi smo svi ravni: Å”to je Knjaz, to je i svinjar - Å”to je svinjar, to i savetnik - Å”to savetnik, to i terzija - a Å”to terzija, to i sudija - a Å”to sudija, to i ja... Svi smo jednaki! Ne treba da se samo jedan greje na suncu, a mi svi da stojimo u ladu, i samo jedan da podigne glavu visoko, a mi svi da gledamo u zemlju, no valja svi da gledamo gore i svi da se grejemo na suncu...
ā€žUstavobranitelji" su uspeli da ograniĆØe apsolutnu vlast kneza MiloÅ”a donevÅ”i Ustav (1830). Zatim su ga zbacili sa prestola (1839), pa i njegovog naslednika kneza Mihaila (1842) i doveli na srpski presto Aleksandra, sina KaraĆ°orĆ°evog. Kada je, meĆ°utim, 1858. ponovo uspostavljena dinastija ObrenoviƦa i vraƦen na presto MiloÅ”, on se straÅ”no osvetio VuĆØiƦu. Držao ga je, veƦ ostarelog i iznemoglog, u tamnici i to sa okovima na nogama, kao najtežeg zloĆØinca. U tamnici je i umro. Veruje se da je bio otrovan, po nareĆ°enju MiloÅ”evom.

Tako su moji pretci, tokom vremena, od pristalica dinastije ObrenoviƦ, postali pristalice dinastije KaraĆ°orĆ°eviƦ i nosioci demokratskih ideja o ograniĆØenju vladarskog despotizma.

Moj otac,kao ĆØlan Radikalne stranke, ĆØiji je Å”ef bio Nikola PaÅ”iƦ, uzeo je vidnog uĆØeÅ”Ć¦a u politiĆØkom životu i kako su radikali ĆØas bili na vlasti, ĆØas u oÅ”troj opoziciji prema kraljevima iz dinastije ObrenoviƦ (Milan i Aleksandar), to je i moj otac u toku svoje ĆØinovniĆØke službe od preko 40 godina, bio ĆØas unapreĆ°ivan, ĆØas progonjen. Otuda je on ĆØesto premeÅ”tan iz jednog mesta u drugo, ĆØak i docnije, u vreme kada je postao sudija. Iako je demokratski Ustav od 1888 - koga su radikali napisali i uveli - predviĆ°ao sudsku nezavisnost i nepokretnost sudija, za vreme Aleksandra ObrenoviƦa sudska nezavisnost bila je viÅ”e puta suspendovana. U to doba praktikovalo se da se Ustav ukine za jedan sat, u pola noƦi, a time se ukidala i nepokretnost sudija. Za taj jedan sat potpiÅ”u se ukazi, kojim se penzioniÅ”u ili premeÅ”taju svi politiĆØki protivnici Vlade, a na njihove položaje dovedu sopstvene pristalice. Odmah zatim Ustav se vraƦa u punu važnost i tako novi sudski funkcioneri dobiju privilegiju stalnosti i nepokretnosti.

Kao Å”to se vidi, sistem je priliĆØno prost i duhovit, ali on je u porodici mog oca imao taj rezultat da smo se nas ĆØetvoro njegove dece, dva brata i dve sestre, svaki od nas rodio u drugom mestu: ja u ƈaĆØku, brat Dragomir u Užicu, sestra Nadežda u KruÅ”evcu i najmlaĆ°a sestra Radmila u Beogradu.


Milan StojadinoviƦ ni rat ni pakt (3)
Najbolji KruŔevljani pali na Kosovu
Milanov otac je voleo da ironiĆØno komentariÅ”e istoriju

Celog svog života moj otac je pravio sudsku karijeru. PreŔao je sve stepene, od najmanjeg pa do najviŔeg, to jest do sudije vrhovnog kasacionog suda. Kad je na svrŔetku godina starosti bio penzionisan, on je joŔ nekoliko godina vrŔio advokatsku praksu.

Kao dugogodiÅ”nji sudija i advokat, on je poznavao psihologiju ljudi, imao veliko liĆØno iskustvo i teÅ”ko da bi ga neko mogao u neĆØemu prevariti. Kada bi mu se skrenula pažnja na izvesnu liĆØnost da bude oprezan u govoru s njom, on bi - pola u Å”ali, pola u zbilji - imao obiĆØaj da kaže:
- Ne brini! Imao sam ja posla i sa veƦim zlikovcima!

Pouzdanost u sebe i u svoju ocenu ljudi i prilika ogledala se i u naĆØinu njegovog govora. ƈesto bi uzimao ton ironiĆØan, pokazujuƦi svoju superiornost, ali uvek na naĆØin da to drugog ne uvredi. Isto tako mnogo je voleo da se Å”ali i da pravi viceve na tuĆ°i, ali i na svoj raĆØun. Kada bi mu neko hteo da polaska da je, s obzirom da je rodom iz najbliže okoline KruÅ”evca, i on takoĆ°e jedan od potomaka srpskih junaka, koji su u borbi protiv Turaka ginuli na Kosovu polju "za krst ĆØasni i slobodu zlatnu", on bi taj kompliment odbijao sa osmejkom:
- Najbolji KruŔevljani pali su na Kosovu polju pored svog cara...

Kao sudija, on se držao strogo pravnih propisa, zakonskih prava i dužnosti, bio strogo moralnog shvatanja, kako u javnom, tako i u privatnom životu.
Sa svojom ženom, mojom majkom, živeo je u najveƦoj slozi i ljubavi. Nikad nisam ĆØuo da su ikada izmenjali koju oporu reĆØ.

Prema meni moj otac je bio i otac i drug. Pravili smo Å”etnje i izlete peÅ”ke po okolini KruÅ”evca. Kada bismo prolazili pored koga istorijskog mesta, on bi mi u dve reĆØi objaÅ”njavao njihov znaĆØaj.
Poreklo mog oca iz okoline prestonice cara Lazara i moje majke sa Rudnika, kao i njeno srodstvo sa herojima iz vremena borbe Srba za svoju nacionalnu slobodu, uticali su na mene da sam sa najveƦim interesovanjem ĆØitao sve Å”to sam mogao naƦi u udžbenicima istorije i narodnim pesmama o boju na Kosovu i o Prvom i Drugom srpskom ustanku protiv Turaka.

To moje prvo vaspitanje u kuƦi mojih roditelja bilo je, dakle, upuƦeno u ĆØisto srpskom, nacionalnom duhu.

S druge strane, materijalne Å”tete koje smo trpeli zbog progona, kojima je moj otac bio izložen kao ĆØlan Radikalne stranke, u borbi protiv poslednjeg kralja iz dinastije ObrenoviƦ, izazvali su kod mene ogorĆØenje na despotizam kraljevske samovolje i budili duh borbenosti radi trijumfa demokratskih naĆØela i poÅ”tovanja ĆØovekovih prava.


PoĆØetak Å”kolovanja
Priredio: Miroslav JankoviƦ

Osnovnu Å”kolu sam poĆØeo u ƈaĆØku a dovrÅ”io u KruÅ”evcu i tu poÅ”ao u gimnaziju, koju sam produžio u Užicu, gde sam uĆØio treƦi, ĆØetvrti, peti i Å”esti razred.

U ova dva poslednja razreda poĆØeo sam da se interesujem i za politiĆØka pitanja. U to vreme u Užicu, pa i u užiĆØkoj gimnaziji bilo je dosta socijalista. Oni su kriÅ”om Å”irili meĆ°u Ć°acima "RadniĆØke novine", zabranjen socijalistiĆØki list. Njegov naslov sa krupnim crvenim slovima privukao je moju pažnju i ja sam poĆØeo da ga uzimam najviÅ”e zbog primamljivog spoljnog izgleda. Nikad dotle nisam bio video novine sa crvenim slovima.

Tada sam upoznao Živka TopaloviƦa, koji je u Å”koli bio dve godine stariji od mene. On je docnije postao Å”ef SocijalistiĆØke stranke u Jugoslaviji.

TopaloviƦ je bio organizovao mala predavanja za nas Ć°ake-socijaliste. Bilo nas je desetak. U nekom malom, siromaÅ”nom i mraĆØnom lokalu tajno smo se sastajali. Moralo je to biti u dvoriÅ”tu iza nekog duƦana sa takozvanim "užiĆØkim proizvodima", jer se oseƦao miris suÅ”enih saraga, goveĆ°ih kobasica i svinjske prÅ”ute.

Mene je TopaloviƦ oduÅ”evio svojim vrlo ubedljivim izlaganjem teorije Karla Marksa o stvaranju "viÅ”ka vrednosti". Bilo mi je jasno da "viÅ”ak vrednosti" potiĆØe od neplaƦenog rada i da prema tome kapitalista živi na raĆØun radnika. Ova nepravda morala me je revoltirati.

SluÅ”ajuƦi ta predavanja i ĆØitajuƦi "RadniĆØke novine", meni je izgledalo kao da mi se otvara ĆØitav jedan za mene novi svet, koji je interesantno upoznati, uƦi u njegove tajne i videti kako postaje, kako se razvija i kako ima da svrÅ”i. Sve su to Marks i Engels izložili sa gvozdenom logikom i sa njihovom teorijom o kapitalizmu i borbi klasa, predvideli i proraĆØunali. Meni je to sve izgledalo tako jasno, prosto i ubedljivo.

Onda sam poĆØeo tražiti i drugu socijalistiĆØku literaturu. Bilo je vrlo malo spisa na srpskom jeziku, obiĆØno u vidu malih broÅ”ura, u dreĆØeƦim crvenim koricama, koje su veƦ svojom spoljnom bojom odavale revolucionarne ideje, a svojim malim formatom bile zgodne za doturanje i skrivanje od profesora i roditelja. Moj otac bio je u to vreme predsednik Okružnog suda, najviÅ”i predstavnik sudske vlasti u tom mestu, ugledan ĆØlan jedne notorno anti-socijalistiĆØke partije. Ko bi mogao pomisliti da njegov sin ide na tajne, revolucionarne sastanke!

Ja sam iÅ”ao i na javne zborove SocijalistiĆØke stranke, koja se zvaniĆØno zvala "socijaldemokratska". SiromaÅ”tvo stanovnika užiĆØkog okruga uticalo je da je ta stranka imala izvestan broj, premda ne veliki, svojih pristalica. Na njihovim zborovima bi govorili njihovi prvaci, DragiÅ”a LapĆØeviƦ i Dimitrije TucoviƦ, obojica rodom iz užiĆØkog okruga. Nosili su velike crvene "leptir" maÅ”ne i kada bi govorili stalno su gestikulirali raÅ”irenim rukama. Dok je TucoviƦ bio uglaĆ°en, obrijan sa malim brkovima, LapĆØeviƦ je nosio nakostreÅ”ene brkove i veliku bradu, raÅ”trkanu u svim pravcima, pa je uz to sa svojom razbaruÅ”enom kosom na glavi dosta liĆØio na Karla Maksa, Å”to je možda uticalo da ga nazovu "ocem srpskog socijalizma".

Na njihovim zborovima, uvek van varoÅ”i - okolnost koja je meni olakÅ”avala da im prisustvujem - nad uzdignutom tribinom za govornike bila je uvek istaknuta krupnim crvenim slovima socijalistiĆØka deviza: "Proleteri sviju zemalja, ujedinite se!"

U vreme mog bavljenja u Užicu, posetio je grad kralj Aleksandar ObrenoviƦ sa svojom ženom Dragom. VeƦina naroda nije odobravala taj brak, jer se smatralo da nije dostojno da Kralj dovodi na presto jednu ženu, udovicu, stariju od njega 10 godina, a uz to sa reputacijom moralnog vladanja na dosta niskom nivou. Govorilo se ĆØak da je ona otrovala svog prvog muža, pukovnika MaÅ”ina.

Ja sam njihovom venĆØanju prisustvovao godinu dana ranije u Beogradu, zajedno sa svojim ocem, koji je morao doƦi kao ĆØlan neke "deputacije iz naroda". Stajali smo na Kalemegdanu kada su oni u fijakeru prolazili ka Sabornoj crkvi, nasmejani, sreƦni i veseli.

Posle tog venĆØanja Kralj je putovao sa Kraljicom po zemlji verovatno u nadi da Ʀe se tako oboje "približiti narodu" ili možda postati ĆØak i "popularnim"...


raljevina Srbija
bila etniĆØki ĆØista
Od blizu tri miliona stanovnika, 99 posto bili Srbi

Brojem stanovnika na osnovu pauÅ”alnih ocena i procena ne retko se manipuliÅ”e, licitira kako brojnoÅ”Ć¦u, brojem i živih i mrtvih - poginulih u ratovima; procenama koliko bi koji narod imao danas stanovnika da nije bilo ratova i migracija i ekonomskih i politiĆØkih. Zato sam se prihvatila da radi liĆØnog informisanja prikupim podatke o kretanju broja stanovnika na osnovu popisa izvrÅ”enih godine 1910. u Kraljevini Srbiji, u Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji i u Bosni i Hercegovini: zatim godine 1921. u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i u Kraljevini Jugoslaviji 1931. godine.

UtvrĆ°eni broj stanovnika na osnovu tih popisa slika ĆØinjeniĆØno stanje koje niko i niĆØim ne može promeniti ni osporiti.

PodruĆØja obuhvaƦena ovom analizom su 1918. godine uÅ”la u sastav nove države Kraljevine SHS, a vremenski okvir je 1910-1931. U Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji izvrÅ”ena su dva popisa, a do narednog 1941. godine nije doÅ”lo zbog rata. Popis se po pravilu vrÅ”i svakih 10 godina. U jednom trenu sam pomislila da bi podaci do kojih doĆ°em mogli interesovati i jedan broj ĆØitalaca i da bi bila Å”teta da ostanu u mojoj liĆØnoj arhivi.

Mislim da je prava retkost na jednom mestu naƦi podatke o broju stanovnika tri države, od kojih je jedan nezavisna i meĆ°unarodno priznata - Kraljevina Srbija, druga je Kraljevina Hrvatska i Slavonija, po Ugarsko-hrvatskoj nagodbi iz 1868. autonomija koja za kralja priznaje austrijskog cara Franju Josifa I i Bosna i Hercegovina od 1878. pod austrougarskim protektoratom, a od 1908. pripojena Austrougarskoj, sa Zemaljskom vladom na ĆØijem ĆØelu je bio namesnik po pravilu general. ZajedniĆØko im stanovniÅ”tvo: pravoslavno, katoliĆØko i muslimani (u Bosni i Hercegovini). Moram priznati da sam bila iznenaĆ°ena saznanjem da je stanovniÅ”tvo pripisivano i iskazivano prema veroispovesti, a ne prema narodnosti.

STANOVNIÅ TVO KRALJEVINE SRBIJE 1910. GODINE

Kraljevina Srbija je 1910. godine imala 2.922.058 stanovnika po podanstvu prema sledeƦem: u %

srpsko


2,890.615


99,00

crnogorsko


570


0

austrougarsko


12,123


0,40

bugarsko


571


0

rumunsko


163


0

tursko


6.060


0,20

ostalo


11.956


0,40

Iz ovog pregleda se vidi da je Srbija bila država srpskog naroda sa 99% podanika srpskih državljana. NajviÅ”e stranih državljana je bilo iz Austrougarske, Å”to je razumljivo i može se objasniti ĆØinjenicom da su iz ove susedne države u Srbiju dolazili struĆØnjaci raznih zanimanja, pisci, umetnici u potrazi za boljim i slobodnijim uslovima za njihov stvaralaĆØki rad.

Kao Å”to se vidi, u Srbiji sa veƦinskim pravoslavnim stanovniÅ”tvom živelo je neÅ”to viÅ”e od 11.000 stanovnika muhamedanske vere, a kako je turskih podanika bilo 6.000, to se pretpostavlja da su ostali islamizovani Srbi.

Å to se tiĆØe podanika Austrougarske, dve treƦine su katolici, a ostalo su Srbi-preĆØani koji su se doseljavali u Srbiju iz politiĆØkih i ekonomskih razloga.

Izvor podataka: prethodni rezultati popisa stanovniÅ”tva i domaƦe stoke u Kraljevini Srbiji 31. decembra 1910. god.
Izdanje Uprave državne statistike, Beograd, 1911.


Kao i u Srbiji i Hrvatskoj, popis stanovniÅ”tva je izvrÅ”en prema veroispovesti. Zastupljenost stanovnika je bila prema datoj tabeli. Struktura stanovnika po ovom obeležju pokazuje da je u Bosni i Hercegovini najviÅ”e bilo Srba - pravoslavnih, oni su bili relativna veƦina od 43,49%, iza njih po brojnosti su dolazili muslimani i katolici. Za mene je iznenaĆ°enje da je stanovnika ostalih konfesija svega 1,39%, a naroĆØito neznatno uĆØeÅ”Ć¦e Jevreja od 0,63%, s obzirom na utisak koji se sticao iz literature o Jevrejima trgovcima, zanatlijama, lekarima, o njihovom ugledu koji su uživali u druÅ”tvu, a njihova konfesija je maltene izjednaĆØavana sa ostale tri.


UKUPAN BROJ
STANOVNIKA
1,898.044

%

Pravoslavni


825.418


43,49%

Muslimani


612.137


32,25%

Katolici


434.061


22,87%

Jevreji-Sefardi


8.219


0,43%

Ostali Jevreji


3.649


0,20%

Evangelisti


6.342


0,33%

Ostali


0,43%


8.218




Bosna i Hercegovina je imala 6 okružja (okruga) i rezultati popisa su dati po njima, ukupan broj, i po veroispovesti. Podaci su zanimljivi i vredni objavljivanja.

Zanimljivosti: najveƦi okrug po broju stanovnika bio je Tuzla, zatim Banja Luka, a treƦi Sarajevo. Srbi - pravoslavni imali su apsolutnu veƦinu u okruzima Banja Luka i BihaƦ, a relativnu u Tuzli (3 okruga). Muslimani su bili relativna veƦina samo u Sarajevu.

Hrvati - katolici su bili relativna veƦina u Mostaru i Travniku (2 okruga). MeĆ°utim posmatrano po kotarima (srezovima) dobija se kvalitativno drugaĆØiji odnos meĆ°u ove tri konfesije.

Srpsko pravoslavno stanovniÅ”tvo je bilo u veƦini u 27 kotara: Bosanska Dubica, BileƦa, Vakuf, B. Petrovac, GlamoĆØ, B. Novi, Trebinje, Nevesinje, banja Luka (seoski kotar), Bijeljina, KljuĆØ, B. Krupa, Vlasenica, Prnjavor, Prijedor, Ljubinje, Sarajevo (seoski kotar), Zvornik, Maglaj, Gacko, Kotor VaroÅ”, Sanski Most - u ovim mestima, kotarima Srbi su imali apsolutnu veƦinu, a relativnu u kotare: ViÅ”egradu, Jajcu, TeÅ”anju i GradaĆØcu.

Muslimani su imali veƦinu u 15 kotara: Gazin, Tuzla (seoski kotar), ƈajniĆØe, FoĆØa,Kladanj, GraĆØanica, Zenica, KljuĆØ, Srebrenica, Rogatica, Visoko, BihaƦ, Tuzla, Banja Luka i Mostar (gradski kotar) i u zemaljskom gl. gradu Sarajevu.


Ubistvo kralja i kraljice
Priredio: Miroslav JankoviƦ

Iz unutraÅ”njosti neke "patriotske" organizacije poĆØele su veƦ slati kolevke za buduƦu bebu, koja nikako nije imala nameru da se rodi. Draga je kolevke primala, nije ih vraƦala i tvrdilo se u ono doba da je planirala da u datom momentu tuĆ°e dete podmetne kao svoje. MeĆ°utim, taj plan nije uspeo i kad se otkrilo da Kraljica uopÅ”te ne oĆØekuje nikakav poroĆ°aj, onda se po narodu poĆØela Å”iriti vest kako Ʀe se jedan od njene braƦe proglasiti za naslednika prestola Kraljevine Srbije.

Tada je ĆØaÅ”a strpljenja bila prepuna. Stvorena je vojniĆØka zavera u kojoj su uĆØestvovali oficiri iz Beogradskog garnizona. U noƦi od 12 juna 1903. Kralj i Kraljica su ubijeni. Ubijena su takoĆ°e oba brata KraljiĆØina, tako da je totalno utvrĆ°ena dinastija ObrenoviƦa, zajedno sa eventualnim "pretendentima" na presto, kakvi su možda mogli biti braƦa Lunjevica.

Vest o tome dogaĆ°aju odmah se proĆØula po Užicu. Ja sam je ĆØuo od moje babe Janje, kojoj je to dostavila jedna komÅ”inica, poÅ”to su se prvo zatvorile u podrum naÅ”e kuƦe, da ih niko ne vidi i ne ĆØuje kad se ta važna poverljiva vest imala da saopÅ”ti. Kad je zatim ta novost bila i zvaniĆØno potvrĆ°ena, u Užicu je bila primljena sa najveƦim oduÅ”evljenjem.

Nekoliko dana docnije doznali su se joÅ” neki, iako ne svi detalji kraljevske tragedije. Ubistvo je izvrÅ”eno u samom kraljevskom Dvoru, u spavaƦoj sobi braĆØnog para, a da bi se i narod na ulici uverio da su oboje mrtvi, njihova polunaga tela braĆØne su kroz prozor.

Ova tragedija kraljevskog para uĆØinila je na mene dubok utisak. Samo kratko vreme pre toga gledao sam njih dvoje u svom sjaju, sreƦni jedan pored drugog, na balkonu gimnazije, a sada su oboje ležali mrtvi na ulici, kako se u ono vreme postupalo sa besnim psima po Užicu. A mnogi od onih, koji su se radovali njihovoj poseti gradu, sada su se isto tako radovali njihovoj smrti.

Kod starijih ljudi to meÅ”anje vojske u politiku bilo je smatrano kao jedna tamna taĆØka, ali su uviĆ°ali da se mora preko nje preƦi, hteli ili ne hteli, jer se postiglo ipak neÅ”to veliko, ogromno, a to je osloboĆ°enje zemlje od tiranije Aleksandra ObrenoviƦa.

Radikalna stranka - iako nije uĆØestvovala u oficirskoj zaveri - primila je taj državni udar i dala mu docnije svoj blagoslov, saobrazno opÅ”tem narodnom raspoloženju.

Moj ocat je onda ubrzo dobio dvostruko unapreĆ°enje. PoÅ”to je nekoliko meseci pred prevrat bio penzionisan kao opozicionar, sada je ne samo reaktiviran, nego joÅ” i unapreĆ°en od predsednika Okružnog suda u Užicu za ĆØlana Apelacionog suda u Beogradu. Usled toga sam preÅ”ao u Beograd, u leto 1904, i tamo svrÅ”io sedmi i osmi razred u Prvoj muÅ”koj gimnaziji.

U novoj sredini izgubio sam vezu sa TopaloviƦem i drugim prijateljima socijalistima i poĆØeo bivati kritiĆØkiji na teorije Karla Marksa. PoĆØeo sam ĆØitati spise nemaĆØkih socijalista-revizionista. Taj pokret predstavljao je tada Eduard BernÅ”tajn. Tog momenta veƦ sam bio izgubljen za ortodoksni marksizam, koji je u NemaĆØkoj predstavljao Avgust Bebel, a ĆØije su ideje po Srbiji Å”irili, sa vrlo malo praktiĆØnog uspeha, LapĆØeviƦ, TopaloviƦ, TucoviƦ, KacleroviƦ, DuÅ”an PopoviƦ i drugi. Socijaldemokratska partija je bila u politiĆØkom pogledu "quantite negligeable".


Prvi susret sa Srbima preĆØanima
ā€žIzlet u Sremske Karlovce i Novi Sad je nezaboravan doživljaj"

Iz vremena mog Å”kolovanja u Beogradu treba da spomenem jedan izlet koji smo mi uĆØenici osmog razreda gimnazije uĆØinili do Sremskih Karlovaca, kao gosti tamoÅ”nje Srpske gimnazije. Bili smo vrlo lepo primljeni. Priredili smo uveĆØe, u sali tamoÅ”nje gimnazije, jedan koncert sa igrankom. Ja sam pevao kao bariton, ali sam bio verovatno jedan od najslabijih pevaĆØa. uvek sam se bojao da ne uhvatim ĆØetvrt tona viÅ”e ili niže.

SeƦam se da smo te veĆØeri pevali srpsku patriotsku pesmu:
ā€žU boj, u boj!
MaĆØ iz toka, braƦo!
Nek' TurĆØin vidi
Kako mremo mi!"

Taj poziv u boj izazvao je buran aplauz publike. JoÅ” tada se poĆØeo kod omladine Å”iriti onaj srpski borbeni duh koji Ʀe nas nekoliko godina docnije odvesti u ratove za osloboĆ°enje i ujedinjenje.

Bili smo rasporeĆ°eni po privatnim domovima naÅ”ih karlovaĆØkih drugova. U razgovorima sa njima imao sam prvi put prilike da se obavestim o tome kako žive Srbi u okviru Austrougarske.
Pravili smo izlet i do Stražilova, mesta koje je opevao Branko RadiĆØeviƦ.

Tražio sam da u svojoj maÅ”ti pronaĆ°em mesto gde je možda nekada sedeo, nagnut nad svojom sveskom da piÅ”e one ĆØuvene stihove, veƦ užarenog pogleda, kaÅ”ljucajuƦi, nagrižen tuberkulozom:
ā€žLiÅ”Ć¦e žuto veƦ je po drveƦu,
LiÅ”Ć¦e žuto veƦe dole pada,
Zelenoga ja nikada videt' neƦu...
DoĆ°e doba da idem u groba!"

Umro je vrlo mlad i ta uspomena na Branka RadiĆØeviƦa unosila je u mene sentimentalno i tužno raspoloženje. Ono se, meĆ°utim, nekoliko trenutaka docnije, pretvorilo u ushiƦenje i radost kada smo, prolazeƦi kraj plodnih vinograda, posmatrali lepe sremske devojke. One su nas vragolasto gledale, pevajuƦi vesele pesme, sa zategnutim i poluotvorenim bluzama, nad jedrim grudima i odavale sliku dobrog zdravlja i bujne mladosti.

Iz Sremskih Karlovaca preÅ”li smo u susednu varoÅ” Novi Sad. Tu nam je od strane uprave srpske gimnazije bio prireĆ°en sveĆØan ruĆØak. Mi BeograĆ°ani nosili smo ponosno i prkosno preko prsiju srpske trobojne trake. OseƦali smo se superiorniji od drugih, jer smo dolazili iz slobodne Srbije. ProlazeƦi pored maĆ°arskih policajaca u uniformi, koji su nas mrzovoljno gledali, ja sam prvi put shvatio znaĆØaj nacionalne zastave. U samoj zemlji srpska trobojka nije mi znaĆØila mnogo. Ovde, u inostranstvu, ona mi je znaĆØila sve.

Ovaj moj prvi susret sa Srbima preko Save i Dunava potvrdio mi je da je istina ono Å”to smo mi joÅ” u osnovnoj Å”koli uĆØili, da ima Srba koji žive daleko preko uskih granica Kraljevine Srbije.

Taj izlet u Sremske Karlovce i Novi Sad ostavio je na mene nezaboravljiv utisak. To je jedna od najlepŔih uspomena iz mog gimnazijskog Ŕkolovanja.


Odlazak u BeĆØ
Onda se nemaĆØki jezik za Srbiju smatrao najpotrebnijim
Priredio: Miroslav JankoviƦ

Kao nagrada za položeni maturski ispit i za vrlo dobro uĆØenje u gimnaziji, moj otac je odluĆØio da me poÅ”alje u inostranstvo (1906) da upoznam strane zemlje i poĆØnem sa praktiĆØnim uĆØenjem stranih jezika.

Onda se nemaĆØki jezik za Srbiju smatrao kao najpotrebniji, kako za trgovaĆØke, tako isto i za nauĆØne svrhe. TrgovaĆØke veze sa Austro-Ugarskom i NemaĆØkom bile su veoma žive, a za studiranje nemaĆØki univerziteti bili su renomirani. Literatura iz sviju grana nauka bila je vrlo bogata na nemaĆØkom. Sem toga Sloveni, pomeÅ”ani sa Nemcima ili kao njihovi najbliži susedi, svi su uĆØili nemaĆØki jezik, koji je u ono vreme bio postao zajedniĆØki jezik za sporazumevanje svih slovenskih naroda u Centralnoj Evropi.

Tako sam preko prijatelja doÅ”ao u selo Guntersdorf, kao Ober Hollabrunn, nedaleko od BeĆØa, gde sam proveo dva meseca, za koje vreme sam bio primoran da govorim samo nemaĆØki, jer nijednog Srbina tu nije bilo. TreƦi mesec letnjeg raspusta proveo sam u samoj prestonici onda velike i moƦne austro-ugarske monarhije.

Iako joÅ” nisam bio upisan na Univerzitet, prisvojio sam veƦ bio sebi pravo da nosim sve spoljne znakove univerzitetskog studenta tog vremena: Å”tap u ruci, ā€žhalbciliner" na glavi i rukavicu na levoj ruci. Tako opremljen bio sam prilagoĆ°en sredini u koju sam upao a da nikome ne izgledam smeÅ”an, pa ni samom sebi, Å”to je najglavnije. Da bih svoje ā€žgospodstvo" joÅ” viÅ”e naglasio, seo bih po koji put u fijaker na Gradenu, gde su mi imponirala udobna kola sa toĆØkovima od gume, sa dva dobro uhranjena konja. JoÅ” viÅ”e su mi imponirali otmeni koĆØijaÅ”i sa cilindrom na glavi, koji su imali obiĆØaj da svakom studentu uslužno kažu:
- Danke schon, Herr Doktor - ĆØim bi dobili pristojnu napojnicu. ReĆØ ā€žDoktor" bila je naroĆØito jasno i glasno izgovorena, premda su i koĆØijaÅ”i, kao i dotiĆØni mladi gospodin, vrlo dobro znali da Ʀe imati da proĆ°e joÅ” viÅ”e godina do istinske doktorske titule.

Uostalom beĆØki koĆØijaÅ”i bili su mnogo superiornija klasa ljudi od njihovih kolega u drugim evropskim prestonicama. Oni su tamo ĆØesto bili iznemogli starci, koji su pred kraj života promenili karijeru. U BeĆØu, naprotiv, to su bili ljudi mlaĆ°i ili srednjih godina, dobro uhranjeni, brižljivo obrijani, neka vrsta gazda-sportista, koji su imali svoju poslugu da konjima donose hranu ili spreme vodu za pojenje. Bili su u neku ruku ā€žgospoda" i sa svojim otmenim muÅ”terijama, koje su vozili po beĆØkim ā€žringovima", jer bi odmah stupili u prijateljske razgovore u duhu poznate beĆØke ā€žGemutlichkeit".

Studentski život u BeĆØu bio je tada tako prijatan i veseo da se niko nije žurio da ga ā€žprevremeno" prekrati. Bilo jetu i ā€žveĆØitih studenata", ukoliko su im to kesa ili roditelji dozvoljavali.
Naravno da sam odlazio i u pozoriÅ”te i Operu, sluÅ”ajuƦi viÅ”e puta sa zadovoljstvom ā€žDie lustige NJitnje", koja se davala iz dana u dan, godinama, uz velike, ali uzaludne proteste crnogorskih i srbijanskih studenata zbog nepriliĆØnih aluzija na crnogorski Dvor. ObiÅ”ao sam sve beĆØke muzeje, poseƦivao Prater, peo se na Riesenrad, pravio izlete na Kahlenberg, uživao u divnom parku Schonbrunn-a, a poposne pio belu kafu u Hotel Sacher, Å”to mi je izgledalo da mi podiže rang i stavlja na isti nivo sa drugom gospodom iz viÅ”eg beĆØkog druÅ”tva.

Poneki put video bih starog Franca Josefa, kako se vozi beĆØkim ulicama, takoĆ°e u fijakeru sa toĆØkovima od gume. NJegova su kola iÅ”la sama, bez ikakve pratnje. Onda se nije znalo za obezbeĆ°enje pomoƦu mnogobrojnih motociklista uz užasnu larmu upaljenih motora. Jedino je njegov ā€žJager", koji je sedeo napred pored koĆØijaÅ”a, svojim perjem na Å”eÅ”iru, iz daleka nagoveÅ”tavao prolaznicima, da tuda nailazi NJegovo VeliĆØanstvo ā€žKaiser von Osterreich und Konig von Ungarn".


Filozofija mesara ƈeha
ZaÅ”to muÅ”terija ne sme zahtevati da dobije ĆØisto meso bez dodatka kostiju

BeĆØka publika gledala je u Franca Jozefa simpatiĆØnog starca. Svet ga je toplo pozdravljao skidanjem Å”eÅ”ira, na Å”to je on odgovarao laganim, mahinalnim pokretom ruke. Davao je utisak duhovno odsutnog ĆØoveka, kao neka figura od voska, za koga okolni svet ne postoji.

U to vreme simpatije za Franca Jozefa dolazile su uglavnom zbog teÅ”kih domaƦih nesreƦa koje je preživeo. Njegov brat Maksimilijan, kao car Meksika, posle svega tri godine vlade, bio je zbaĆØen i ubijen. Njegov jedini sin, Rudolf, zavrÅ”io je život na misteriozan naĆØin u tragediji Mazerlinga. Njegova žena, neobiĆØno lepa bavarska princeza Jelisaveta, bila je ubijena od strane jednog italijanskog anarhiste. Kao jedina uteha ostala mu je onda ĆØuvena glumica Schratt.

Tvrdi se da je sama carica Jelisaveta približila njih dvoje, uviĆ°ajuƦi da ona liĆØno ne može doprineti sreƦi svoga muža. Car je imao obiĆØaj da svraƦa kod nje na doruĆØak, odlazeƦi iz dvorca Schonbrunn u Hofburg da otpravlja državne poslove, sve dok jednog dana i sam nije tiho zaklopio oĆØi, u 86 godini života. PriĆØa se da se toga dana umesto cara pojavio u stanu gospoĆ°e Schratt njegov aĆ°utant, da bi u zvaniĆØnoj formi i pozdravljajuƦi u stavu mirno, saopÅ”tio tužnu vest:
- Pokorno javljam da je preminulo Njegovo carsko i kraljevsko VeliĆØanstvo Franc Jozef Prvi...

Glumica ga pogleda zamiŔljeno i viŔe za sebe, nego kao neki odgovor promrmlja tiho:
- Ne, on nije bio prvi...

U Hofburgu pali su mi u oĆØi divni, stasiti vojnici, obuĆØeni u plavo odelo s crvenim fesovima na glavi. Govorili su srpski meĆ°u sobom, Å”to me je iznenadilo. Kako to da austrijski vojnici govore srpski? I to kakav divan izgovor! Bili su to bosansko-hercegovaĆØki muslimani. Tu, oko njih, vrzmali su se prodavci raznih sitnica, muÅ”tikli, ĆØeÅ”ljeva, ogledala, nožiƦa i drugih stvarĆØica, sa Å”tapom preko ruke.

To su bili Dalmatinci i LiĆØani, torbari, koji su svojom pokretnom trgovinom obilazili celo prostrano Austrougarskog carstva. I oni su, naravno, govorili srpski. Sve to je bilo neÅ”to novo i dotle nepoznato za mene. Sasvim drugi izgled Austrije mi se otkrivao, razliĆØan od onog u Guntersdorf-u.

Tada sam prvi put dobio osnovne pojmove o raznim narodima u austro-ugarskoj monarhiji. Poljaci su tada, zajedno sa Nemcima, bili vladajuƦa politiĆØka partija u beĆØkom parlamentu, premda je jedan deo austrijskih Nemaca bio protiv Habzburga i za ujedinjenje sa NemaĆØkom ("Grossdeutsche Partei"). MaĆ°ari su ljubomorno održavali princip dualnosti i viÅ”e polagali na svoj parlamentarni sistem, nego Austrijanci na svoj. Južni Sloveni veƦ su se bili poĆØeli buditi sa svojim posebnim nacionalnim aspiracijama.

Stanovao sam u Lerchenfelderstrasse, u jednoj "sobi za samce", a odlazio sam ĆØeÅ”Ć¦e kod jednog mesara u Ottakringerstrasse, koji mi je bio preporuĆØen od prijatelja mog oca iz Beograda. Nad ulazom u njegovu radnju bilo je, na jednoj plavoj plehanoj tabli, naslikano tele i ispod njega natpis:

"Kao Å”to ovo tele ne može stojati ako u njegovim nogama nema kostiju, tako nijedna muÅ”terija ne može zahtevati da dobije ĆØisto meso bez dodatka kostiju."



Aneksiona kriza 1908. godine
Priredio: Miroslav JankvoviƦ

Argument je bio ubedljiv i zato mi je ostao u seƦanju, ali iz razgovora sa sopstvenikom te radnje doznao sam da je on po narodnosti ƈeh i da je BeĆØ najveƦa ĆØeÅ”ka varoÅ”, a da ƈesi imaju svoje sopstvene interese i oseƦanja, sasvim razliĆØita od austrijskih Nemaca.

Tako je moj prvi susret sa BeĆØom probudio u meni razmiÅ”ljanja o sastavu i buduƦnosti te konglomeratske države, koja se zvala Dvojna Monarhija, gde su živeli Nemci, MaĆ°ari, Poljaci, Slovaci, ƈesi, Srbi, Hrvati, Slovenci, Italijani, Rumuni, Ruteni i koja se toliko razlikovala od moje male, ali nacionalno jedinstvene otadžbine Kraljevina Srbije.

Godine 1908. izbila je "Aneksiona kriza". Na osnovu odluke Berlinskog Kongresa, 1878. Austro-Ugarska je uÅ”la u Bosnu i Hercegovinu da uspostavi red i mir, ali su obe provincije ostale formalno sastavni deo turske carevine. MeĆ°utim, 6. oktobra 1908. austro-ugarski ministar spoljnih poslova grof Aehrenthal objavio je iznenaĆ°enoj Evropi aneksiju Bosne i Hercegovine.

Ovaj korak znaĆØio je otvoreno izazivanje Rusije, Srbije i Turske. Rusija je poĆØela da mobiliÅ”e, a Turska je uložila oÅ”tre proteste koje je Aehrenthal ublažio plaƦanje u gotovu novĆØane oÅ”tete, uz garanciju za preostale turske državljane kao i ĆØinjenjem drugih manjih koncesija.

Predsednik Vlade Kraljevine Srbije, Nikola PaÅ”iƦ, zajedno sa naslednikom prestola princem ƐorĆ°em - koji je po Beogradu držao zapaljive govore protiv Austrije i postao stoga vrlo popularan - putovao je onda u Petrograd da pridobije Rusiju za odbranu srpskih interesa.

Te godine u Srbiji uzbuna je bila velika. Govorilo se samo o ratu. Ja sam tada bio student prava treƦe godine i kada je objavljen upis dobrovoljaca univerzitetske omladine, bio sam meĆ°u prvima da se prijavim. PoĆØeÅ”e vežbe na TopĆØiderskom Brdu, koje je onda bilo nenaseljeno. Bilo nas je za jedan bataljon, oko 800 dobrovoljaca. Za vežbanje dobismo drvene puÅ”ke, jer pravih ni redovna vojska nije imala u dovoljnoj meri. SeƦam se da smo po dosta hladnom vremenu i u zimskim kaputima vrÅ”ili vežbe pod komandom kapetana BurmazoviƦa.

Jedino "vojniĆØko" obeležje predstavljao je kožni opasaĆØ koji smo nosili preko naÅ”eg civilnog odela. Poslednja vežba koju smo izveli sastojala se u odbijanju jednog imaginarnog neprijateljskog napada, koji je dolazio sa severa, od savske obale, pre Ade Ciganlije. Mi smo izvrÅ”ili juriÅ” na bajonet, sa trokratim uzvikom: "Ura! Ura! Ura!" NaÅ” manevar je "uspeo" i "neprijatelj" je bio odbijen i prebaĆØen natrag preko Save, kako nam je saopÅ”tio komandant posle vežbe.

Å est godina docnije, kada je zapoĆØeo Svetski rat 1914. taj imaginarni napad pretvorio se u suÅ”tu stvarnost.

MeĆ°unarodna kriza, zbog aneksije Bosne i Hercegovine, trajala je kratko vreme. Austro-ugarski stav podržavala je NemaĆØka Viljema ĆŗĆŗ u punoj meri. Rusija, nedovoljno spremljena za rat, povukla se. Konferencija glavnih evropskih sila primorala je Srbiju da "prizna" aneksiju kao "fiat accompli". OstavÅ”i usamljena, srpska Vlada nije imala drugi izlaz, ali je to bilo povlaĆØenje da bi se posle bolje skoĆØilo.

Od tog momenta patriotske organizacije u Srbiji poĆØinju sve veƦu aktivnost. NaroĆØito se istiĆØu: Narodna odbrana, ĆØetniĆØka organizacija i "Slovenski jug".

U redakciji list "Slovenski jug", prvu reĆØ vodio je profesor dr Božidar MarkoviƦ. Kako je on bio moj profesor kriviĆØnog prava, to sam ga dobro poznavao i stupio u redakciju kao saradnik za ekonomska pitanja.

Srbija se spremala da "osveti" aneksiju. Za veliki letnji odor 1909. moj otac mi je odredio Minhen, kao mesto u kome treba da provedem tri meseca, opet radi usavrÅ”avanja u nemaĆØkom jeziku.



koliko sam se ja trudio da ovo prenesem hronoloski, toliko se bedan sajt trudio da me zajebe... Ovo je samo 10 delova, potrudicu se da i ostale ubacim cim budem imao vremena.


Dakle, koga ovo zanima, nek procita pa nek baci neki komentar, a koga ne zanima molim da se uzdrzi od suvisnih (citaj: glupih) komentara.
_________________


Poslednji izmenio lord.trax dana Sre Jun 04, 2008 6:55 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Rumenige
Kandidat za predsednika TS
Kandidat za predsednika TS


Pridružio: 28 Jan 2007
Poruke: 3148

PorukaPoslao: Pon Jun 02, 2008 9:57 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Bravo lorde, majstore. Smile

Jel i dalje nabavljiva knjiga preko "Glasa"?
_________________
Србија Србима!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Tojo
Dusan Basta
Dusan Basta


Pridružio: 08 Apr 2008
Poruke: 2359
Lokacija: Over the Hills and far Away, in The Houses of the Holy, Rambling On with a Living Loving Maid

PorukaPoslao: Pon Jun 02, 2008 10:17 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Svaka cast!
Kad nadjes preostale delove, postuj i njih trax!
_________________

ā€œWe are eagles of one nest - the nest is in our soul.ā€
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
lord.trax
Nocni Strazar
Nocni Strazar


Pridružio: 29 Jan 2007
Poruke: 5091
Lokacija: Ulmefeld

PorukaPoslao: Pon Jun 02, 2008 3:04 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Rumenige ::
Bravo lorde, majstore. Smile

Jel i dalje nabavljiva knjiga preko "Glasa"?



Mislim da jos ima da se nadje. Video sam samo u jednoj knjizari, mislim da nisu prodavali po kioscima (ne smeju). Svi delovi ima na njihovom sajtu, pa cu, cim nadjem vreme, da ubacim i ostatak.
_________________
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Rumenige
Kandidat za predsednika TS
Kandidat za predsednika TS


Pridružio: 28 Jan 2007
Poruke: 3148

PorukaPoslao: Uto Jun 03, 2008 8:53 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Molim te, ako vidis da se prodaje, javi mi koliko kosta.
Cini mi se da je ranije mogla da se naruci preko "Glasa" po ceni od 800 din.
_________________
Србија Србима!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
lord.trax
Nocni Strazar
Nocni Strazar


Pridružio: 29 Jan 2007
Poruke: 5091
Lokacija: Ulmefeld

PorukaPoslao: Sre Jul 30, 2008 1:08 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Nista od knjige Mad.

Evo jednog interesantnog eseja...




Jedan primer mudrog politiĆØkog govora

Branko Nadoveza
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd1

Rezime: Dr Milan StojadinoviƦ, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1935. godine, briljantan politiĆØki govornik, svestan istorijski prelomnih okolnosti u kojima se nalazila Kraljevina Jugoslavija, održao je tokom predizborne kampanje za decembarske parlamentarne izbore 1938. godine niz politiĆØkih govora u kojima je obrazlagao politiku Vlade na ĆØijem je ĆØelu. U Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine, održao je govor pred oko osamdeset hiljada prisutnih graĆ°ana, u kojem je izložio svoje politiĆØke ideje i dalje politiĆØke korake. Od strane mnogih njegovih savremenika, a potom i istoriĆØara, govor je ocenjen kao primer mudrog politiĆØkog govora. StojadinoviƦeva lista je dobila izbore te godine i on je sastavio ponovo Vladu ali je veƦ februara 1939. godine podneo ostavku zbog nesuglasica s knezom Pavlom.
KljuĆØne reĆØi: Kraljevina Jugoslavija, predsednik vlade, politiĆØki govornik, predizborna kampanja, parlamentarni izbori.

Nema sumnje da je dr Milan StojadinoviƦ (ƈaĆØak, 1888 ā€“ Buenos Ajres, 1961), po obrazovanju pravnik, po životnom opredeljenju ekonomista, a po sudbini politiĆØar, najznaĆØajnija politiĆØka liĆØnost Kraljevine Jugoslavije i, uz Nikolu PaÅ”iƦa, verovatno najznaĆØajnija liĆØnost srpskog radikalnog pokreta. Njegov znaĆØaj kao politiĆØara prve Jugoslavije meri se ne samo ĆØinjenicom da je za njenog trajanja najduže bio predsednik Kraljevske vlade, veƦ i ukupnim posledicama delovanja njegove liĆØnosti.
StojadinoviƦ se srpskom radikalnom pokretu pridružio dok je bio na studijama prava i vrlo brzo je izbio u prve redove radikalnog pokreta. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, s trideset i nekoliko godina, bio je ministar finansija u Vladi Nikole PaÅ”iƦa, da bi se tokom diktature Kralja Aleksandra I (s kojom se ozbiljno nije slagao) politiĆØki pasivizirao i bavio se godinama ekonomijom. Njegova politiĆØka zvezda u punom sjaju je blistala od 1935. do 1939. godine, kada je bio predsednik Vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavije i ministar inostranih poslova. To je, inaĆØe, bio period znaĆØajnog privrednog razvoja države. U tom periodu je osnovao i politiĆØku organizaciju ā€“ Jugoslovensku radikalnu zajednicu (JRZ), sastavljenu od dela srpskih radikala, Jugoslovenske muslimanske organizacije i Slovenske ljudske stranke.
Tokom svoje vladavine, spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije je kreirao prema interesima države, uvek ceneƦi i uvažavajuƦi sveukupnu politiĆØku situaciju u Evropi i pokuÅ”avajuƦi da u teÅ”kom vremenu pred Drugi svetski rat Jugoslaviju održi neutralnom (Å”to je bio jedini naĆØin da se zemlja saĆØuva od raspada), balansirajuƦi izmeĆ°u sila Osovine i zapadnih demokratija. Svoje viĆ°enje unutraÅ”njeg ureĆ°enja zemlje ĆØvrsto je zasnivao na principima unitarizma i centralizma, koji su bili utemeljeni u principima stvaranja prve Jugoslavije, kao i u Vidovdanskom i Oktroisanom ustavu. Zbog toga je vrlo brzo stekao opoziciju, pre svega u hrvatskom narodu (koji je pretežno zastupan od HSS), a u srpskom narodu oliĆØenu u tzv. Glavnom odboru Narodne radikalne stranke, Demokratskoj i ZemljoradniĆØkoj stranci. Ove opozicione snage Ʀe se tokom 1937. godine protiv njega organizovati u tzv. Udruženu opoziciju (na ĆØelu s hrvatskim politiĆØarem dr Vlatkom MaĆØekom), kojoj je StojadinoviƦ bio prepreka za ostvarivanje politiĆØkih ciljeva ā€“ pre svih, za izgradnju Jugoslavije na federalistiĆØkim i autonomnim principima, ponajpre za hrvatski narod. Udružena opozicija Ʀe mu se suprotstaviti na de- cembarskim (11. decembra) izborima 1938. godine, ali Ʀe ih njegova lista tesno pobediti zahvaljujuƦi izbornim pravilima. (Lista Milana StojadinoviƦa dobila je 1.643.783 glasa i 306 poslaniĆØkih mesta, dok je lista Vlatka MaĆØeka dobila 1.364.524 glasa i samo 67 poslaniĆØkih mesta.) Ponovo je formirao Vladu ali Ʀe ubrzo (4. februara 1939. godine) podneti ostavku zbog svog protivljenja politici kneza Pavla u reÅ”avanju hrvatskog pitanja, koja je ostvarena sporazumom CvetkoviƦ-MaĆØek avgusta iste godine, kao i zbog protivljenja preteranom približavanju Kraljevine zapadnim demokratijama. U JRZ je postao disident i godinu dana se nije bavio politikom, da bi poĆØetkom 1940. godine pokuÅ”ao (bezuspeÅ”no) da osnuje novu stranku (Srpsku radikalnu stranku) ali je kao pretnja anglofilskim krugovima u zemlji ubrzo uhapÅ”en i stavljen u internaciju.
UoĆØi rata izruĆØen je Britancima u GrĆØkoj, koji su mu dozvolili da otputuje u Argentinu, gde je proveo poslednjih dvadesetak godina, baveƦi se ekonomijom i, jedno vreme, savetujuƦi argentinskog predsednika Huana Perona.
Doktor StojadinoviƦ je imao viÅ”e struĆØnih, nauĆØnih i publicistiĆØkih radova, ali je, svakako, najpoznatiji po memoarskom delu ā€œNi rat ni paktā€, objavljenom posthumno u Argentini, u kojem je, opisavÅ”i svoj život i politiĆØku borbu, dao svoje viĆ°enje suÅ”tine politike i prelomnih trenutaka u trajanju Kraljevine Jugoslavije. U ovom memoarskom Å”tivu StojadinoviƦ je posvedoĆØio i o svojim razlozima približavanja zemlje nacistiĆØkoj NemaĆØkoj i faÅ”istiĆØkoj Italiji (zapravo, balansiranja izmeĆ°u dva suprotstavljena bloka), zbog ĆØega mu se u zvaniĆØnoj istoriografiji socijalistiĆØke Jugoslavije najviÅ”e zameralo, kao i o svom zalaganju za potpisivanje Kon- kordata s Vatikanom, Å”to je uzrokovalo da stekne veliki odijum u visokim krugovima Srpske pravoslavne crkve.
Istorijske ocene njegove liĆØnosti, njegovog politiĆØkog dela i ekonomskih poteza razliĆØite su, ĆØesto sasvim suprotne, ali niko mu ne poriĆØe izuzetan istorijski znaĆØaj.
Na osnovu istorijskih izvora koji su nam dostupni, sa sigurnoÅ”Ć¦u možemo utvrditi da je Milan StojadinoviƦ bio i briljantan politiĆØki govornik. Svoje besedniĆØko umeƦe, kojim je uspeÅ”no zastupao svoje politiĆØke ideje, potvrĆ°ivao je kako na politiĆØkim predizbornim skupovima, tako i držeƦi izuzetne parlamentarne govore u SkupÅ”tini. Pravi dragulj politiĆØkog besedniÅ”tva u Srba je njegov govor u SkupÅ”tini povodom verifikovanja Ugovora o Konkordatu izmeĆ°u Vatikana i Kraljevine Jugoslavije (Å”to, vreme Ʀe pokazati, nije bio politiĆØki nemudar potez), kada se svojim reĆØima suprotstavio velikom i u mnogo ĆØemu dirigovanom nezadovoljstvu protivnika Konkordata. Kao izuzetan politiĆØki govornik istakao se i u kampanji JRZ pred decembarske izbore 1938. godine, koja Ʀe ostati upamƦena po njegovim govorima u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Bosanskom Novom, Bijeljini, Velikom BeĆØkereku (Zrenjanin), Å apcu i Negotinu. Za prikazivanje StojadinoviƦa kao mudrog i energiĆØnog politiĆØkog besednika izuzetno je znaĆØajan govor u Novom Sadu, 13. novembra 1938. godine, pred (kako je zabeležila Å”tampa) oko osamdeset hiljada graĆ°ana.
ZnaĆØaj tog govora posebno je u tome Å”to je, predstavljajuƦi svoj politiĆØki program, istakao veliki znaĆØaj Vojvodine za razvoj Kraljevine Jugoslavije, kao i potrebu za pristupanjem nacionalnih manjina politici vlade i JRZ, ne odriĆØuƦi im pravo na posebnost ali insistirajuƦi na zajedniĆØkom životu i toleranciji. Svojim govorom, kao i konkretnim pomiriteljskim potezima dobre volje prema manjinama, dr StojadinoviƦ je uspeo da nemaĆØku nacionalnu manjinu u Vojvodini (viÅ”e od pola miliona stanovnika) pridobije kao sastavni deo JRZ koji je glasao za njegovu listu. Ovo je njegov izuzetan i nesumnjiv politiĆØki uspeh, buduƦi da je u to vreme nemaĆØka nacionalna manjina, svuda gde je postojala, bila faktor ruÅ”enja sistema evropske bezbednosti. Nadalje, ovaj govor je znaĆØajan i po StojadinoviƦevoj originalnoj maksimi: ā€œU svojim meĆ°unarodnim odnosima, mi ne tražimo niÅ”ta tuĆ°e ali ne damo ni pedalj zemlje koja je naÅ”a!ā€, koja je obeležila suÅ”tinu njegovog politiĆØkog delovanja ali je bila i suÅ”tinski princip istorijske borbe srpskog naroda za slobodu. (Ovu maksimu desetak godina kasnije, u sasvim promenjenim okolnostima, izreƦi Ʀe Josip Broz Tito kao ĆØuvenu krilaticu ā€œTuĆ°e neƦemo ā€“ svoje ne damo!ā€, da bi je nedavno ponovio joÅ” jedan Hrvat ā€“ Ivo Sanader, predsednik Vlade Republike Hrvatske, izazivajuƦi salve smeha poslanika u Saboru, viÅ”e zbog podseƦanja na Broza nego Å”to je maksima neozbiljna.) S druge strane, danas ovaj govor predstavlja izraz verovanja dr StojadinoviƦa (za koje neko može utvrditi da je naivno) da jednom mudrom, neutralnom politikom Jugoslavija može izbeƦi strahote svetskog rata koji je bio na pomolu i ostati cela, ā€œnedeljiva i nikad deljivaā€ (Å”to je ideja, imanentna dr StojadinoviƦu, koji je bio jugoslovenski nacionalista i integralista). Govor je, inaĆØe, tipiĆØan primer uspeÅ”nog predizbornog, agitatornog politiĆØkog govora, kojim je politiĆØka scena Kraljevine Jugoslavije obilovala.
Prijatelji i braƦo! Dragi Novosaưani!
Veoma mi je prijatno Å”to ĆØinim posetu Novome Sadu u vreme kada Vojvodina proslavlja dvadeset godina otkako je ostvaren vekovni san naÅ”ih pradedova o ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom. (Burne ovacije prisutnih) Ja dolazim da u ime kraljevske vlade podelim sa vama oseƦanja radosti i da, misleƦi na buduƦnost, zajedno sa vama odam poÅ”tu naÅ”oj velikoj proÅ”losti. (Usklici: ā€˜Å½iveo dr StojadinoviƦ!ā€™) U tim mislima, sa pijetetom uzimam reĆØ na mestu, sa koga je Svetozar MiletiƦ za narodna prava dizao glas, a JaÅ”a TomiƦ srpstvo slavio. (Usklici: ā€˜Slava im!ā€™)
Ova sveta zemlja naÅ”eg naroda, pre nego Ʀe se nazvati Vojvodinom, vekovima se zvala Novom RaÅ”kom i Novom Srbijom. Ona je primila u svoja naruĆØja kneza Lazara i cara UroÅ”a. (Usklici: ā€˜Slava im!ā€™) Nad njom lebde senke naÅ”ih vladara, a zidine Despota ƐurĆ°a joÅ” ĆØuvaju stražu nad njenom ravnicom.
Novi Sad je bio duhovna prestonica naÅ”eg naroda, ognjiÅ”te patriotizma koje je obasjavalo naciju. Neizmerna je bila ljubav vaÅ”a prema Srbiji. S braƦom, od koje vas je sudbina delila, vi ste bili jedno srce. Pevali ste kralju Petru:
ā€˜Kad izvesni kucne ĆØasā€¦ā€™ (Usklici: ā€˜Slava kralju Petru!ā€™)
I kad je taj ĆØas doÅ”ao, svi ste bili s njim. IÅ”li ste u dobrovoljce, u tamnice i na veÅ”ala i ispisali ste vaÅ”im junaÅ”tvom ep dostojan vaÅ”eg srpskog imena i dostojan javorovih gusala Filipa ViÅ”njiƦa. (Odobravanje: ā€˜Tako je!ā€™)
Te ĆØetiri godine borbe, to je bilo raspeƦe naÅ”eg naroda. Å irom Vojvodine rasejani su svetli grobovi pored puteva, pored zidina, na poljanama, u portama. Petrovaradinski zidovi bili su svedoci muĆØenja kakva nije zapamtio svet.
Najzad, iz patnji rodila se sloboda. DoÅ”la je pobeda, koja je Jugoslaviju ujedinila i donela joj granice. U ove dane, pre dvadeset godina, prve srpske trupe umarÅ”irale su u Novi Sad. (Usklici: ā€˜Å½iveo naÅ” voĆ°a!ā€™) Na ovom mestu zapeĆØaƦeno je veĆØno jedinstvo Vojvodine i Srbije. (Dugotrajno klicanje: ā€˜Å½iveo voĆ°a! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!ā€™)
Novi Sade, ti si svoje ime srpske Atine ĆØasno zaslužio! Bio si i Atina i Sparta. ƈuvao si nacionalni zavet kroz vekove i podneo si sve žrtve za nacionalni ideal. I zato, kada je sloboda donela zajedniĆØku državu, prva prestonica osloboĆ°ene Srbije, Kragujevac, kome si slao rodoljupce i prosvetitelje, predao ti je palmu prvenstva da budeÅ” glavni grad i Vojvodine i Severne Å umadije. Svim tim borcima, znanim i neznanim, ja želim danas da odam dug zahvalnosti. Slava im! (Burno klicanje: ā€˜Slava im!ā€™)
Mi se moramo pokazati dostojni njih. Oni su se borili za ujedinjenje Jugoslavije. NaÅ” ideal je da danas izgradimo Jugoslaviju. (Usklici: ā€˜Å½ivela Jugoslavija!ā€™) I kao Å”to je Vojvodina nekad prednjaĆØila u delu osloboĆ°enja naÅ”eg naroda, tako ona danas ima svetu dužnost da prednjaĆØi u delu konsolidovanja države. (ā€˜Å½iveo! VoĆ°a! VoĆ°a! VoĆ°a!ā€™) NajveƦa poÅ”ta koju možemo ukazati onima koji su živote položili je to da njihovo delo nastavimo, vezujuƦi sve krajeve u isti napor za napredak naroda. (Usklici: ā€˜Å½iveo!ā€™)
Kako je lepa danas Jugoslavija za koju su se oni borili! Jugoslavija ima danas tek dvadeset godina. Prebolela je bolesti detinjstva koje su bile duge i teÅ”ke. JoÅ” pre tri godine horizonti su nam bili zamraĆØeni. Privredna depresija bila je na vrhuncu, a meĆ°unarodni položaj zemlje neizvestan. Danas Jugoslavija proživljava jedno od najnaprednijih doba svoje istorije. Cela zemlja je u znaku obnove. Mi idemo u susret velikoj buduƦnosti, dostojnoj naÅ”e velike proÅ”losti. (Usklici: ā€˜Å½iveo!ā€™ produžuju se nekoliko minuta) U svim oblastima narodnoga rada, u poljoprivredi, trgovini i industriji, u politiĆØkom, socijalnom i kulturnom životu izvrÅ”ene su reforme i ostvaren je napredak. (Usklici: ā€˜Å½iveo dr StojadinoviƦ! Živela kraljevska vlada!ā€™)
Pesma rada odjekuje njivama i vojvoĆ°ansko selo se vraƦa svom negdaÅ”njem blagostanju. Zaslužni ratnici dobili su zemlju za obdelavanje. Ukoliko nisu, moraju je dobiti: ili zemlju ili ekvivalent za nju. (Burno: ā€˜Å½iveo!ā€™) Država je otpisala zemljoradnicima polovinu dugova. VaÅ”i stari zanati, na koje ste bili ponosni, na putu su da procvetaju ponovo. Grade se putevi, dižu varoÅ”i, izgraĆ°uju pruge, zidaju Å”kole i bolnice, podižu pristaniÅ”ta. Vera u buduƦnost ĆØita se na svim licima.
Jugoslavija je danas moƦna država. Njen prestiž i ugled nikad nisu bili veƦi nego danas. Ona je okružena prijateljima i dobrim susedima. (Usklici: ā€˜Tako je!ā€™) U svojim meĆ°unarodnim odnosima mi ne tražimo niÅ”ta tuĆ°e ali ne damo ni pedalj zemlje koja je naÅ”a. (podvukao B.N.) (Burno klicanje: ā€˜Tako je! VoĆ°a! VoĆ°a! VoĆ°a!ā€™)
Vi ste ovih dana videli kako se granice ponekih država za dvadeset i ĆØetiri sata menjaju. Ali mi nismo država koja je stvorena za zelenim stolom, na divanu sedeƦi i duvan puÅ”eƦi. (Usklici: ā€˜Å½iveo!ā€™) Celom svetu je poznato da su granice Jugoslavije pravedno odmerene, krvlju obeležene, maĆØem izrezane, kostima heroja utvrĆ°ene! Takve granice ne mogu se drugaĆØije ni menjati. Na sablji smo carstvo dobijali, na sablji smo carstva i gubili. Putem svadbe i nasledstva nikad niÅ”ta nismo dobili. Mi smo bili i ostajemo narod ratnika i junaka. (Burno odobravanje)
Valjda nije bilo ratova u Evropi a da mi u njima nismo uĆØestvovali. No, baÅ” zato Å”to znamo Å”ta znaĆØi rat, mi uistinu iskreno želimo mir i stoga Å”to smo izvrÅ”ili naÅ”e nacionalno ujedinjenje u jednu jedinstvenu, nedeljivu i nikad deljivu državu Srba, Hrvata i Slovenaca, koju s preko devedeset procenata naseljavaju Jugosloveni. (Burno klicanje dr Stojadino- viƦu traje nekoliko minuta.) Mi ni s jednim susedom ne moramo da se pogaĆ°amo oko pitanja naÅ”ih granica. Radi ovoga mi sa svima susednim državama živimo u najboljim i najkorektnijim odnosima. (Usklici: ā€˜Å½iveo! Tako je!ā€™) Prijateljstvo koje smo blagovremeno sklopili s velikim susedima na naÅ”oj zapadnoj granici pokazalo se u poslednjoj evropskoj krizi kao važan faktor mira u ovom delu Evrope. BlagodareƦi naÅ”em pravilnom predviĆ°anju dogaĆ°aja i blagodareƦi tome prijateljstvu, mi smo spokojno radili svoje svakidaÅ”nje poslove na selu i u gradu. Mi nismo morali da troÅ”imo milijarde samo zbog mobilizacije vojnika. Savez s Rumunijom, GrĆØkom i Turskom u okviru Balkanskog sporazuma garantovao nam je sve naÅ”e granice na Balkanu. Pakt o veĆØitom prijateljstvu s bratskim bugarskim narodom (Usklici: ā€˜Å½ivela braƦa Bugari!ā€™) joÅ” je viÅ”e uĆØvrstio mir na tim granicama. Pre kratkog vremena doÅ”ao je na Bledu i sporazum s naÅ”im susedom na Severu, a juĆØe i prijateljske reĆØi maĆ°arskog ministra spoljnih poslova, tako da se sada i na toj strani s pravom može oĆØekivati samo povoljni razvitak meĆ°usobnih odnosa. (Usklici: ā€˜Å½iveo!ā€™)
Danas, kada stojimo pred izborima i kada pred vas ima kuraži da izaĆ°e razdružena i neudružena opozicija, sa raznim kandidatima, poĆØev od diktatora Petra ŽivkoviƦa (OgorĆØeni usklici: ā€˜Dole!ā€™), pa preko federaliste Vlatka MaĆØeka (Usklici: ā€˜Dole MaĆØek!ā€™) do internacionalnog socijaliste Živka TopaloviƦa (Usklici: ā€˜Dole!ā€™), ja vas molim da se upitate gde bi se danas nalazila Jugoslavija, gde mi i gde vi svi, da smo usvojili miÅ”ljenje opozicije, koja je 8. oktobra proÅ”le godine savetovala ukidanje Ustava i Ustavotvornu skupÅ”tinu unutra, a bezglavu politiku prkosa spolja. (Usklici: ā€˜Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!ā€™) Vi znate gde bismo se nalazili, da vam i ne objaÅ”njavam dugo! I tako, ako pogledamo rezultate naÅ”e spoljne politike inspirisane mudroÅ”Ć¦u prvog kraljevskog namesnika Njegovog kraljevskog visoĆØanstva kneza Pavla (Usklici: ā€˜Å½iveo knez namesnik!ā€™), mi možemo bez preterivanja reƦi da su ti rezultati ravni jednom ponovnom stvaranju Jugoslavije! (Burno odobravanje: ā€˜VoĆ°a! ā€˜VoĆ°a! ā€˜VoĆ°a!)
Ostaje nam joÅ” delo narodne obnove koje nije gotovo. Pred nama su nove borbe za napredak ekonomski i kulturni, i u tim borbama ja raĆØunam na vas. (Burno odobravanje: ā€˜Svi smo s tobom! VoĆ°a! VoĆ°a!ā€™)
VaÅ”i preci su svojim rukama isuÅ”ili ovo zemljiÅ”te i od pustih moĆØvara, boreƦi se s barskim groznicama i divljim zverima, napravili žitnicu. Ja oĆØekujem od vas da Ʀete tu iskonsku energiju uložiti da svoju Otadžbinu podignete do visina o kojima ste stoleƦima sanjali. RaĆØunam na sve, na one koji su bili s vama kada ste ovu zemlju oplodili i na one koji su se posle doselili.
Kada je pre dvadeset godina prva srpska ĆØeta uÅ”la u ovaj grad, njen komandir je rekao na ovom istom mestu: ā€˜Srpska vojska donosi svima graĆ°anima mirni kulturni razvitak; svi oni koji žele da rade naƦi Ʀe u srpskoj vojsci svog iskrenog pomagaĆØa.ā€™ Tim reĆØima je ostala verna naÅ”a država. Ravnopravnost za sve vere i narodnosti naĆØelo je moje politike. (Podvukao B.N.) (Burno klicanje koje traje nekoliko minuta: ā€˜VoĆ°a! VoĆ°a! VoĆ°a!ā€™)
NaÅ” narod može u pitanju manjina zauzeti samo onaj stav koji odgovara njegovoj proÅ”losti i njegovom oseƦanju pravednosti. Sama ta uroĆ°ena oseƦanja naÅ”eg naroda najveƦa su garancija za razvitak manjina, ĆØiji Ʀe jezik, vera, kultura naƦi kod nas svu potrebnu zaÅ”titu. S druge strane, ja oĆØekujem za prava ā€“ lojalnost; za jednakost ā€“ vernost.
Treba da svi stavimo snage u pokret, da dovrÅ”imo svoju misiju. (Usklici: ā€˜HoƦemo!ā€™) U naÅ”im rukama je naÅ”a sudbina. (Burno odobravanje) Jedanaestog decembra treba da se izjasnimo: da li hoƦemo snažnu, poletnu Jugoslaviju, ili želimo da od nje napravimo ognjiÅ”te razdora. (Usklici: ā€˜NeƦemo! Dole opozicija!) HoƦemo li sigurnost koja veƦ postoji ili neki skok u maglu, kako nam opozicija predlaže. (Usklici: ā€˜Dole opozicija! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica! Dole MaĆØek! VoĆ°a! VoĆ°a! VoĆ°a!ā€™)
BraƦo VojvoĆ°ani! Vi, koji vekovima živite na ovim Bogom danim ravnicama, znate da cela Vojvodina, da sve vojvoĆ°anske njive i livade, Å”ume i paÅ”njaci, ne pripadaju jednom ili dvojici, veƦ svima vama pojedinaĆØno. Ali braƦo, kad ĆØovek gleda vojvoĆ°anske ravnice, kad ima moƦ zapažanja, on vidi da kod sve te vojvoĆ°anske zemlje, svojine stotina i stotina hiljada pojedinaca koji žive u Vojvodini, nigde nema ograda, nigde nema plotova, nigde zidova izmeĆ°u pojedinih i pojedinaĆØnih delova tih privatnih svojina. Sve je tu iskoriÅ”Ć¦eno. Eto, takvu Jugoslaviju hoƦe kraljevska vlada, kojoj imam ĆØast predsedavati. Takvu Jugoslaviju hoƦe Jugo- slovenska radikalna zajednica. (Usklici: ā€˜Å½iveo dr StojadinoviƦ! Živela Jugoslovenska radikalna zajednica!ā€™) Mi neƦemo Jugoslaviju od plotova, pregrada, od zidova i jendeka (Odobravanje), veƦ hoƦemo jedinstvenu Jugoslaviju bez prepreka, kao vojvoĆ°anske njive, a ĆØvrstu i neprobojnu kao granitne planine naÅ”eg Primorja (Usklici: ā€˜VoĆ°a! VoĆ°a! VoĆ°a! Živeo dr StojadinoviƦ!ā€™ traju nekoliko minuta).
Ja verujem da i vi hoƦete takvu Jugoslaviju, i ako je takvu hoƦete, vi Ʀete 11. decembra svi glasati za moju listu. Živeli!2
Kao veliki jugoslovenski integralista koji se zalagao za ostvarenje maksime ā€œjedan kralj, jedan narod, jedna državaā€, dr StojadinoviƦ je od poĆØetka svog politiĆØkog delovanja stekao veliku nepomirljivu opoziciju meĆ°u hrvatskim narodom, koji su predvodili federalisti (separatisti), Å”to je na kraju bitno kumovalo i njegovom politiĆØkom padu (jer se protivio ustupcima prema hrvatskom narodu u Jugoslaviji). TakoĆ°e, uprkos njegovom politiĆØkom vizionarstvu, druÅ”tveni tokovi i politiĆØke prilike u zemlji i svetu toga vremena uĆØinili su da politika dr StojadinoviƦa ne postane dublje utemeljena ni meĆ°u srpskim narodom. Dalji tok istorije srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda, koji nam je poznat, ostavio je otvorenim jedno pitanje: da li bismo u proteklih sedamdesetak godina pro- Å”li jeftinije da smo kao narod podržali ideje dr Milana StojadinoviƦa?
_________________
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Tojo
Dusan Basta
Dusan Basta


Pridružio: 08 Apr 2008
Poruke: 2359
Lokacija: Over the Hills and far Away, in The Houses of the Holy, Rambling On with a Living Loving Maid

PorukaPoslao: Sre Jul 30, 2008 10:07 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Gledao sam njegov govor u Novom Sadu na Tv-u Smile .
Ma, od pan-slavizma nista dobro sem Stojadinovica!
_________________

ā€œWe are eagles of one nest - the nest is in our soul.ā€
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    Trstenik forum -> Politika Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group