Trstenik

[Legolas]

Анархистички комунисти, као на пример Петар Кропоткин, заговарали су тренутни прелаз у друштво без класа са економијом трампе, док су анархосиндикалисти тврдили да само раднички савези, као противтежа комунистичким партијама, могу да помогну у промени друштеног уређења.

Развитак модерног комунизма

У Русији је, по први пут у историји човечанства, нека партија са очигледном марксистичком оријентацијом (у овом случају Бољшевичка партија) освојила власт у земљи. Бољшевичко преузимање власти путем Октобарске револуције 1917. године значајно је утицало на теорију и праксу марксистичког покрета. Маркс је веровао да ће социјализам и комунизам бити изграђени на темељима развијеног капиталистичког друштва али се пример Русије показао да неодрживост његовог става, пошто је Русија у то време била једна од најсиромашнијих држава у Европи са доминантним процентом полуписменог и неписменог сељаштва те са малобројним индустријским радницима. Треба напоменути и то да је Маркс јасно изјавио да ће Русија можда бити у стању да прескочи фазу буржоаског капитализма на свом путу у комунизам.[3] Други социјалисти су веровали да Руска револуција може бити претходница свим радничким револуцијама на Западу.

Умерена струја, социјалистички мењшевици, нису се слагали са плановима Лењинових комунистичких бољшевика по којима се социјалистичка револуција може и треба извести у недовољно развијеном капиталистичком друштву. Бољшевици су успели да се домогну власти преко слогана "Мир, хлеб и земља" и "Сва власт Совјетима", који су изражавали преовлађујући жељу јавности за прекидом руског ангажовања у Првом светском рату, тежњу сељаштва ка аграрној реформи и масовну подршку совјетима.

Употреба термина "комунизам" и "социјализам" измењена је након 1917. када су бољшевици променили своје име у Комунистичка партија и увели једнопартијски систем посвећен реализацији социјалистичке политике под лењинизмом. Друга интернационала је распуштена 1916. због националних подела, пошто њене чланице, самосталне националне партије, нису могле формирати заједнички антиратни фронт, већ је свака партија подржавале ратну улогу своје државе. Лењин зато оснива Трећу интернационалу (Коминтерну) 1919. и шаље 21 услов, који je укључивао и демократски централизам, свим европским социјалистичким партијама које су биле вољне да се учлане. У Француској се, на пример, већина чланова социјалистичке партије SFIO одвојила да оснује SFIC (Француски огранак комунистичке интернационале). Од тог времена термин "комунизам" се користи да би описао идеологију и циљеве партија које су основане под окриљем Коминтерне. Њихов програм позивао је раднике света да се уједине и изведу светску социјалистичку револуцију уз успостављање диктатуре пролетеријата те развој социјалистичке економије. На крају, ако би се програм у потпуности реализовао, развило би се хармонично бескласно друштво а државе би одумрла.

Током Руског грађанског рата (1918-1922), бољшевици су национализовали сву производну имовину и увели политику "ратног комунизма", којом су фабрике и железнице стављене под строгу државну контролу, прикупљала и делила храна и увела неке буржоаско моменте у контроли индустријске производње. Након три године рата и Кронштатске побуне, Лењин је 1921. прогласио Нову економску политику (НЕП), која је представљала "ограничено место за ограничено време према капитализму". НЕП окончана је 1928. Стаљинова лична борба за власт и увођењем првог Петогодишњег плана. Године 1922, након Руског грађанског рата, бољшевици су на темељима старог Руског царства основали Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Следећи поставке Лењиновог демократског централизма, комунистичке партије су биле организоване по хијерархијском принципу, са широком базом активних чланских ћелија; оне су биле сачињене од елитних кадрова које су партијски руководиоци препоручивали као поуздане и потпуно подређене партијској дисциплини.[4]

Совјетски Савез, као и друге земље на чијем челу су биле комунистичке партије, често су описивани као комунистичке државе са економијом државног социјализма. Ово је значило да су те државе државе реализовале (односно, прогласиле да су реализовале) део социјалистичког програма укинувши приватно власништво над средствима за производњу и успоставши државну контролу над економијом; међутим, нису могли прокламовати да су праве комунистичке државе, пошто још увек није било успостављено друштвено власништво над имовином.

Стаљинизам


Стаљинистичка верзија социјализма, уз неке важније промене, усмерила је развој Совјетског Савеза и утицала на комунистичке партије широм света. Стаљинизам је најављиван као могућност изградње комунизма путем обимних програма индустријализације и колективизације. Брз развој совјетске индустрије, уз победу Совјетског Савеза у Другом светском рату, одразила се на пораст популарности стаљинизма широм света још деценију након Стаљинове смрти када је партија усвојила програм у ком је обећано успостављање комунизма у року од тридесет година.

Међутим, под Стаљиновим вођством на површину су испливале чињеница које су се противиле визији уласка у комунистичко друштво према совјетском моделу. Совјетски Савез под Стаљиновом влашћу био је репресивно друштво у ком је држава доминирала сваким видом живота. Наглим успоравањем индустријског развоја те ширењем корупције међу државним службеницима легитимитет совјетског система битно је нарушен.

Упркос активности Коминтерне, совјетска комунистичка партија усвојила је стаљинистичку теорију социјализма у једној држави тврдећи да је, захваљујући јачању класне борбе у социјализму, могуће, па чак и неопходно, да се социјализам изграђује у само једној држави. Ово удаљавање од идеала марксистичког интернационализма оспорио је Лав Троцки, чија је теорија непрекидне револуције наглашавала потребу светске револуције.
_________________

[Legolas]

Троцкизам


Троцки и његове присталице организовал су се у тзв. леву опозицију, а њихова платформа постала је позната као троцкизам. Међутим, већ тад Стаљин је у рукама имао сву власт а покушаји троцкиста да га уклоне са власти резултовали су прогонством Троцког из Совјетског Савеза 1929. Након његовог прогонства, светски комунизам се поделио на две струје: стаљинизам и троцкизам. Троцки је 1938. основао Четврту интернационалу, троцкистичког ривала Коминтерне.

У данашње време троцкистичке идеје се повремено и спорадично јављају међу политичким покретима у земљама као што су Венецуела, где је тамошњи Комитет за марксистичку интернационалу имао сусрет са председником Венецуеле Угом Чавезом. Многе троцкистичке партије активне су и у политички стабилним и развијеним земљама као што су Велика Британија, Француска, Шпанија, Немачка и Италија.

Уопштено говорећи, идеје и ставови Троцког, након његовог прогонства и смрти, никад нису стекле ширу популарност у светском комунистичком покрету нити у совјетском блоку, поготово након Хрушчовљевог Тајног говора 1956. године те каснијих догађаја који су разоткрили несавршеност стаљинизма и маоизма. Данас, без обзира на чињеницу да постоје подручја где су троцкистички покрети прилично јаки, остатак комунистичког покрета, и уопште цела радничка класа, и даље не прихвата троцкизам (или неку од његових варијанти) довољно озбиљно да би се у већем броју и масовније ујединили око њега. Зато троцкизам као идеологија никад није био успешан у стварању масовнијег друштвеног покрета довољно јаког да промени власт у капиталистичким државама.

Маоизам

Након Стаљинове смрти 1953. године, нови вођа Совјетског Савеза Никита Хрушчов разоткрива Стаљинове злочине и његов култ личности. У свом Тајном говору из 1956. Хрушчов се заложио за повратак Лењиновим принципима наговестивши тако неке методолошке промене у комунистичком покрету. Међутим, Хрушљчовљеве реформе појачале су идеолошке разлике између Народне републике Кине и Совјетског Савеза, што је постало нарочито изражено током 60-тих година. Пошто се кинеско-совјетски разлаз у међународном комунистичком покрету претворио у отворено непријатељство, Кина се почела представљати као вођа неразвијеног дела света у борби против две суперсиле, Сједињених Држава и Совјетског Савеза.

Партије и групе које су подржавале критички став Комунистичке партије Кине у односу на ново совјетско вођства сматрале су себе антиревизионистима и прогласиле КПСС и све "сестринске" партије ревизионистичким "капиталистичким следбеницима". Кинеско-совјетски разлаз резултовао je поделама међу комунистичким партијама широм света. Најпознатији пример је Партија рада Албаније која се тада сврстала уз кинеске комунисте. Комунистичка партија Кине под Маовим вођством постала је кохезиона сила унутар паралелног међународног комунистичког покрета. Идеологију КПК, Мисао Мао Цедунга (маоизам), многе од ових група усвојиле су као своју идеолошку платформу.

Најпознатији пример примене маоистичких идеја егалитаристичке аграрне револуције (тзв. Нове демократије) била је тадашња Демократска Кампућија, предвођена Црвеним Кмерима и Полом Потом. Кина и Северна Кореја су биле једине земље које су Црвени Кмери посетили за време своје владавине. Касније је Кина наоружавала побуњеничке Црвене Кмере након што су их 1979. године инвазијом збацили Вијетнамци.

Након Маове смрти власт у Кини преузима Денг Сјаопинг а међународни маоистички покрет упада у кризу. Део партија прихвата ново кинеско руководство, други се дистанцирају од политике новог руководства и потврђују своју оданост Маовом наслеђу, а остали се одричу маоизма и сврставају се уз Партију рада Албаније.

Остале ревизионистичке струје

Након идеолошког разлаза између Комунистичке партије Кине и Партије рада Албаније 1978, Албанци су формирали нову међународну фракцију. Та фракција ће се одликовати стриктном одбраном наследства Јосифа Стаљина и жестоким критикама свих осталих комунистичких групација. Албанци су успели да придобију велики део маоиста у Латинској Америци, од којих је најзначајнија Комунистичка партија Бразила. Ова струја се називала хоџаизам по албанском комунистичком вођи Енверу Хоџи.

Након пада комунистичке владе у Албанији, проалбанске партије су формирале међународну конференцију марксистичко-лењинистичких партија и организација и покренуле публикацију “Јединство и борба”. Међународни антиимперијалистички и антифашистички омладински камп, који се одржава сваке друге године, још је један вид организовања ових партија.

Под вођством Хардијала Бејнса, генералног секретара Комунистичке партије Канаде (марксисти-лењинисти), током 70-тих се појавила мања марксистичко-лењинистичка фракција која је окупљала партије из неколико држава. Фракција се политички сврстала уз Албанију, али је остала по страни од главног проалбанског табора.
_________________

[pacovdlak]

Svaka cast, ni ja ne bih kopirao bolje!
Fali ti pouka price.
_________________

[miloche]

poenta je u potpisu legolasa.
nikad više jednoumlja i strogosti. crvene ili crne.

mada, neki od mojih omiljenih autora rusa su stvarali za vreme tog NEPa, pasternak, bulgakov, iljf i petrov, najbolje od rusa u XX veku. pustio ih lenjih nije ih streljao. Ĺľiveo on zbog toga. i Ĺľiveli rusi
_________________
http://www.jeriningrad.org.rs

[Tojo]

[Hanibaal]

Sve ovo ovde napisano... Hm, ne...

Sve sto ste rekli... Ne...

Sve ove gluposti i bljuvotine ovde procitane... Ma, ne ide...

Ovaj post mi je najjaci. I mislim da ne treba dodati nista. A neki bi mogli da stave prst na izvesno mesto...

[Dr?]

Ljudi nisu ni svesni koliko su iracionalni po prirodi: iracionalno se plaše, iracionalno mrze pa na kraju i iracionalno vole.

[Innuendo]

[Hanibaal]

Znas sta? Najgore je sto ljudi veze nemaju sta je to komunizam zapravo. Isto kao i bilo koji drugi drustveni sistem. Postoje ljudi koji ti citaju neke "debele" knjige ili raznorazne sajtove (novotarija) i kopiraju iz/sa istih, ali se oni takodje mogu podvesti pod isto ime kao i oni prvopomenuti.

Svi znaju da pricaju, niko ne zna sustinu. U tome je poenta.

Kad bi ljudi hteli da pogledaju iza svih tih fancy words skontali bi stvar. I onda se svadjaju mezdu sobom ili se ljute kad im nesto kazes. Debilana...
_________________
Nije vazno odakle sam, sve dok znades kuda putujem...

[Tojo]

[pacovdlak]

[DuskoTosic]

Komunizam je bolest!
_________________
"BOLJE DA IH SA SABLJAMA TRAZIMO U NJIHOVIM DOMOVIMA,
NEGO DA IH SA KASIKAMA CEKAMO U SVOJIM"

[Jerinenstadt]

[Genie]

[Jerinenstadt]

Vidis da sam izbrisao navodnike
_________________
http://jeriningrad.org.rs/